Априлски рат и пораз тадашње војске Краљевине Југославије и данас изазива горка сјећања, јер је оружана сила тадашње заједничке државе, била суочена са вишеструко надмоћним непријатељем, али прије свега била уништена издајством, дјеловањем пете колоне и дефетизмом.

Понижавајући пораз је ипак донекле ублажен појединачним примјерима храбрости и поржтвовања, од којих је један вод најсјајнијих примјера отпора Првог тенковског батаљона у одбрани Раље и Тополе, који се десио прије 79 година.

Борбе око Тополе су започеле 11. априла а пошто се команда штаба повукла према Аранђеловцу мјешовитом тактичком групом је командовао резервни капетан И класе Миодраг Милошевић. Он је на Опленцу имао на располагању групу састављену од једне митраљеске чете и противоклопне батерије. С друге стране је коњички мајор Душан Радовић као командант Првог батаљона борбених кола напредовао ка Тополи како би извршио марш према Крагујевцу.

Радовић је, лично нишанећи топом свог тенка (командир је и нишанџија у Р 35), са неколико граната уништио оба њемачка тенка.

Њемачка колона је стала, а командант њемачке претходнице је ненавикнут на овакав развој ситуације својим возилом избио на чело колоне у жељи да личним примјером покаже како се мора напредовати по сваку цијену, подсјећа Курир.

За њим је кренула и група тенкова са јачим топовима. Радовић је хладнокрвно нанишанио њемачко командно оклопно возило и уништио их једном гранатом. Затим је неколико њемачких тенкова отворило ватру на Радовићево возило. Радовић је успио да искочи из запаљеног тенка али су га покосили митраљески рафали. Тако је погинуо овај храбри мајор супротстављајући се вишеструко надмоћнијем непријатељу.

Сам Клајст је био у потпуности изненађен појавом југословенских тенкова и губицима који су нанијети његовим трупама.