НОВОСТИ

ИСТОРИЈА ЧЕТНИЧKИХ ПРОМАШЕНИХ ПРИЛИKА: Kруг око генерала Михаиловића на Равној Гори 1941. лоше искористио велику подршку народа |

„ПЛАЧЕМ САМО KАД НИKО НЕ ВИДИ“ Kако је говорио дједа Ђорђе |

ТЕЖАК ЖИВОТ ВЕЛИKОГ ГЕНИЈА, СВИ ГА ПОКРАЛИ: За њега важи правило „каква те колијевка заљуља, таква те мотика закопа“! |

ДОШАО У СРБИЈУ КАД СУ ИЗ ЊЕ СВИ БЈЕЖАЛИ Вадио метке из српских ратника, од краља Петра добио је два ордена |

СРПСКИ КНЕЗ ЦИЈЕЛИ ЖИВОТ БИО У СЈЕНЦИ СЛАВНОГ ОЦА: Проглашен је за завjереника, лобању му пронашли у једном жбуну! |

НЕВИНИ НА ВЈЕШАЛИМА Застрашивање и стријељане, најмлађа жртва једва пунољетна |

УКРАДЕНА ГУСКА И ФЕС КОЈИ НИКО НИЈЕ ХТИО ДА КУПИ Мало познате и занимљиве чињенице о великом срском научнику |

СУДБИНА ИЛИ НЕШТО ТРЕЋЕ? Генерал који је ослободио Београд погинуо на годишњицу прославе ослобођења |

Знате ли како се правилно ПАЛИ СВИЈЕЋА? Многи праве грешку |

ЗАШТО ЈЕ ОТИШАО И УБРЗО НАПУСТИО ЊЕМАЧКУ? Најнеомиљенији српски владар: Мало познате чињенице из живота краља Александра Обреновића које треба да знамо |

Цвијет феникс: У Србији симбол Дана примирја

03/06/2021

Чудновати цвет који се зове Наталијина рамонда симбол је празника, Дана примирја, који се у Републици Србији обиљежава 11. новембра. Празник је посвећен потписивању примирја у Првом свјетском рату, када су 11. новембра 1918. године генерали двије зараћене стране у француском граду Компијену, у једном жељезничком вагону потписали примирје.

 

Наталијина рамонда

Наталијина рамонда

 

Мада ће ствар бити сасвим завршена тек са конференцијом у Версају, овим догађајем на жељезничком колосјеку у пракси се окончао Велики рат, најкрвавији сукоб у дотадашњој људској историји.

 

Република Србија је овај датум изабрала за један од својих празника, а уређено је и да се уз празник одреди и специфичан амблем који се носи на реверу у недјељи уочи Дана примирја.

 

Амблем се састоји од двије зелене траке које асоцирају на ленту славне албанске споменице и једног љубичастог цвета са пет латица. Веза са одличјем из Првог свјетског рата сасвим је јасна, имајући у виду колико су тај рат, немјерљиво национално страдање током повлачења кроз Албанију и бројне војне побједе обиљежили домаћу историју.

 

„Симболика Наталијине рамонде је вишеструка, како због станишта, тако и због имена. Углавном расте на истоку Србије, али и на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан, поприште славне битке у Првом светском рату“, објаснила је још 2012.године, када је уведен овај празник, Тања Пушоња из тадашњег Министарства рада за Политику.

 

Ова ријетка и заштићена биљка расте на подручју Балкана – у Србији, Сјеверој Македонији и Грчкој.

 

Друга симболика лежи у чињеници да је ово биљка феникс – као што је српска војска, после свих страдања и губитака које је поднијела, изашла из рата као побједница.

 

Постоје две врло сличне врсте – Наталијина рамонда и Српска рамонда, које су еволиурале тако да могу да поднесу дугачке периоде без воде, објаснила је за ББЦ на српском биохемичарка Марија Видовић.

 

„То је древна биљка васкрсница. Оне нису као кактус, ове биљке се потпуно осуше и делују као да су мртве. Међутим ако их залијете, за 24 сата оживеће исти ти листови и зато је узета за симбол усрскснућа српске државе и војске“, напомиње Видовић.

 

Ту собину коју међу скоро 300.000 познатих цвјетница има само тридесет биљних врста.

 

Име је добила по краљици Наталији, јер ју је 1884. открио и описао, заједно са ботаничарем Јосифом Панчићем, дворски љекар краља Милана Обреновића – Сава Петровић.

 

Наводно је 1928. ботаничар Павел Черњавски случајно просуо воду на хербаријум у коме се налазио узорак осушене Наталијине рамонде. И она је након тога оживјела.

Ова особина која се назива анабиоза и данас, посебно у ери свемирских истраживања, изазива узбуђење и подстиче нова истраживања ове биљне врсте. Понекад се зато назива и феникс.

 

Но, Наталијина рамонда има ову особину прије свега као реликтна, суптропска биљка која је живјела у древним епохама и клими битно другачијој од данашње.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести