НОВОСТИ

ИСТОРИЈА ЧЕТНИЧKИХ ПРОМАШЕНИХ ПРИЛИKА: Kруг око генерала Михаиловића на Равној Гори 1941. лоше искористио велику подршку народа |

„ПЛАЧЕМ САМО KАД НИKО НЕ ВИДИ“ Kако је говорио дједа Ђорђе |

ТЕЖАК ЖИВОТ ВЕЛИKОГ ГЕНИЈА, СВИ ГА ПОКРАЛИ: За њега важи правило „каква те колијевка заљуља, таква те мотика закопа“! |

ДОШАО У СРБИЈУ КАД СУ ИЗ ЊЕ СВИ БЈЕЖАЛИ Вадио метке из српских ратника, од краља Петра добио је два ордена |

СРПСКИ КНЕЗ ЦИЈЕЛИ ЖИВОТ БИО У СЈЕНЦИ СЛАВНОГ ОЦА: Проглашен је за завjереника, лобању му пронашли у једном жбуну! |

НЕВИНИ НА ВЈЕШАЛИМА Застрашивање и стријељане, најмлађа жртва једва пунољетна |

УКРАДЕНА ГУСКА И ФЕС КОЈИ НИКО НИЈЕ ХТИО ДА КУПИ Мало познате и занимљиве чињенице о великом срском научнику |

СУДБИНА ИЛИ НЕШТО ТРЕЋЕ? Генерал који је ослободио Београд погинуо на годишњицу прославе ослобођења |

Знате ли како се правилно ПАЛИ СВИЈЕЋА? Многи праве грешку |

ЗАШТО ЈЕ ОТИШАО И УБРЗО НАПУСТИО ЊЕМАЧКУ? Најнеомиљенији српски владар: Мало познате чињенице из живота краља Александра Обреновића које треба да знамо |

Причестио српску војску пред Косовску битку

04/06/2021

Спиридон први био је архиепископ пећки и патријарх српски од 1380. до 1389. године.

 

Спиридон први

Спиридон први

 

Изабран је на сабору српске цркве 1380. године, након повлачења са тог мјеста, његовог претходника патријарха Јефрема. Кнез Лазар и чланови сабора преклињали су патријарха Јефрема да не напушта патријарашки трон, али је он био досљедан, и члановима сабора предложио за свог насљедника Спиридона.

 

Када су кнез Лазар, који је сазвао сабор, и присутни архијереји и остали учесници увидели да је патријарх Јефрем одлучан, послушали су његов савјет и изабрали Спиридона за патријарха. О том избору и Јефремовом приједлогу остала су сведочанства епископа Марка, затим писани траг у Троношком родослову и Општем листу.

 

Животни пут Спиридона, до избора за поглавара Српске цркве мало је познат. Забуљежено је да је родом из Ниша и да је био сабрат светогорског манастира Панталејмона.

 

Припадао јр високом кругу српске културне елите, која је дала најсјајније писце тог раздобља, и која је у Светој гори, у сарадњи са другим словенским манастирима, увела нови стил црквенословенског правописа у словенску књижевност. Претпоставља се да су уводни дијелови у пет повеља кнеза Лазара, судећи по стилским одликама, дјело патријарха Спиридона.

 

Неки извори наводе да је Спиридон, пре избора за српског патријарха, био епископ Цезарополиса, а доцније митрополит у Мелнику. Ову претпоставку поткрепљују и два акта из светогорског манастира Ватопеда у којима се, октобра 1377. године, помиње митрополит Спиридон. Једну повељу кнеза Лазара издату 1379/80. године манастиру Хиландару потврдио је и патријарх Спиридон.

За име патријарха Спиридона везана је и тзв. „Горњачка повеља”. Патријарха Спиридона везују и са Повељом о оснивању киновитског манастира Дренче у Жупи код Александровца, задужбини монаха Доротеја и његовог сина Данила, потоњег патријарха српског Данила трећег.

 

Никодим Мирчета, преписујући 1387. године Летовник у манастиру Светих Арханђела код Призрена, наводи да је тада „на пријестолу патријарх српски кир Спиридон“.

 

Патријарх Спиридон је 19. јануара 1388. године потврдио стварање задужбине властелина Обрада Драгојловића, цркву Пресвјете Богородице, у селу Кукоњ код Брвеника на Ибру.

 

Патријарх српски Спиридон био је на трону Српске цркве у врло тешким временима, у моменту велике најезде Турака, који редом освајају Софију, Сер, Бер и Јањину.

 

По сведочанствима тог времена, он је причестио српску војску пред Косовску битку уочи Видовдана 1389. године.

 

Патријарх Спиридон је надживео косовску трагедију једва два мјесеца. Умро је 11. августа 1389. године. Мошти овог српског светитеља налазе се у цркви Светог Димитрија у Пећкој патријаршији.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести