Министар унутрашњих послова Србије Александар Вулин рекао је да је, српски народ ћутећи о страхотама Јасеновца, доживио да му се страдање понови кроз хрватску војну акцију „Олуја“ и кроз бројне друге злочине на просторима бивше Југославије у току протеклог грађанског рата.

Александар Вулин

Вулин је, на обиљежавању 30 година постојања Музеја жртава геноцида, рекао да се у Србији 80 година чекало да јасеновачке жртве добију једну улицу и спомен-плочу у Београду, саопштено је из Министарства унутрашњих послова Србије.

– Зато што смо ћутали, зато су нам се злочини и понављали. Народ који има искуство јасеновачког геноцида, народ који су убијали у Јадовну, народ који после ослобођења није смео ни да плаче над својим жртвама, нема право да допусти да неко други одлучује уместо њега и да му неко други пише историју – истакао је он.

Вулин каже да је зато стварање српског свијета задатак ове генерације политичара, како се јасеновачки геноцид, како се „Олуја“ и мартовски погром /над Србима на Косову и Метохији/ више никада не би поновили.

Он је напоменуо да је Александар Вучић први предсједник Србије који се усудио да изговори истину о јасеновачком геноциду и јасеновачким жртвама.

Музеј жртава геноцида у Београду је једина таква институција у југоисточној Европи, а геноцид почињен над Србима на цјелокупној територији Независне Државе Хрватске /НДХ/ је једини геноцид почињен за вријеме Другог свјетског рата у том дијелу Европе.

Музеј жртава геноцида у Београду основан је 1992. године ради трајног сјећања на жртве геноцида над Србима, прикупљања, обраде и коришћења података о њима и остваривања обавеза из Међународне конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида.

Музеј се бави и прикупљањем, обрадом и коришћењем података о геноциду над Јеврејима, Ромима и припадницима других народа и националних мањина.

Музеј је почео институционално да функционише од јануара 1995. године.

Директор музеја Дејан Ристић је рекао раније да овај музеј има базу података жртава Другог свјетског рата са, за сада, око 660.000 имена и презимена, а да је циљ поименично утврђивање убијених са подручја тада окупиране Краљевине Југославије са пуном идентификацијом, без обзира на припадност.

У Музеју има више од 15 личних фондова са 52.000 докумената и 40.000 скениране документарне грађе, 230 архивских кутија са 200.000 докумената из Другог свјетског рата и ратова за југословенско насљеђе /1991-1999/, збирку 20.000 фотографија, збирку дигиталне архивске грађе и видео и аудио записа.

Чувају се и оригинална документа и предмети из логора у НДХ, а међу новијим експонатима које је Музеј добио налази се и нож озлоглашене браће Јавор, усташа из Јастребарског, чију је вјеродостојност потврдила експертиза, као и нож и такозвани „србосјек“ чија се експертиза чека. Сумња се да су ови ножеви коришћени у систему јасеновачких логора.