НОВОСТИ

СВЕ ОДЛУКЕ ДОНИЈЕТЕ НА СВЕТОГ ЈОВАНА: Срби мијењали владе, крварили у рату и били актери распада СФРЈ

28/04/2022

На Јовањдан Срби су доносили многе тешке одлуке, водили пресудне битке, али и добијали нове Владе, премијере, предсједнике, мостове. Испоручивали су и своје људе Хагу.

 

 

Тако је на Јовањдан Србија добијала нове Владе, предсједника, подизани су устанци, мостови, али и распарчавана је земља!

Вјероватно најважнији политички догађај на Јовањдан сигурно се одиграо 1990. године када је одржан посљедњи 14-ти ванредни конгрес Савеза комуниста Југославије. Због неслагања у рјешавању кључних проблема југословенске заједнице, словеначка и хрватска делегација напустиле су тај скуп. То је био крај Савеза комуниста Југославије, а многи сматрају да је тиме почео распад СФРЈ, као и пад комунизма и идеологије Јосипа Броза Тита!

У периоду Другог свјетског рата баш 20. јануара Краљевина Југославија добила је нову владу у избјеглиштву на челу са Слободаном Јовановићем, док је Драгољуб Михаиловић Дража унапријеђен у чин дивизијског генерала и постављен за за министра војске, морнарице и ваздухопловства.

На Јовањдан, али пошто комунисти нису признавали црквене празнике они воле да кажу 20. јануара 1943. године почела је једна од највећих битака партизанске војске под вођством Јосипа Броза Тита – Битка на Неретви. Или како је познатија под називом “Битка за рањенике”.

Да на овај дан нису доношене само политичке одлуке и вођени ратови говори нам у прилог 1946. година, када је у посјету Новом Саду отишао предсједник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито. Том приликом он је свечано отворио новоизграђени мост, који је у његову част назван „Мост маршала Тита“ (овај мост изграђен је за свега 160 дана на стубовима порушеног предратног моста, а његови аутори су били инжењери Миодраг Живковић, Панта Јаковљевић и Сава Атанацковић), подсјећа Телеграф.

Мост је све до 1962. био друмско-железнички, а потом само друмски. Порушен је априла 1999. током НАТО бомбардовања СРЈ, а потом је одржао говор пред 15.000 грађана.

Јовањдан у новијој историји памтићемо по 2003. години када се бивши предсједник Србије Милан Милутиновић добровољно се предао Трибуналу у Хагу, пред којим је оптужен за злочине на Косову током 1999. године.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести