Четворо младих људи убијено је на данашњи дан 1994. године у Добоју, а пет лица тешко је рањено приликом гранатирања ужег дијела града са положаја такозване Армије БиХ, за шта ни након 28 година нико није одговарао нити је Тужилаштво БиХ предузело активности у расвјетљавању тог догађаја.

Парастос

Од испаљене гранате калибра 120 милиметара 30. априла 1994. године, дан уочи Васкрса, на лицу мјеста су страдали Далиборка Благојевић и њен вјереник Недељко Танасић, док су од посљедица рањавања у болници преминули Стојанка Јовић, избјеглица из Маглаја, и Љиља Вукосавовић, избјеглица из Грачанице.

Благо Благојевић, отац настрадале двадесетогодишње Далиборке, присјећа се да се напад догодио у суботу око 20.30 часова и да је од гранате, која је дошла са подручја под контролом муслиманских снага, страдала омладина која се окупила да прослави вече уочи Васкрса.

– Породице страдалих које су јож живе и данас чекају одговоре правосудних институција на питања ко је наредио, а ко поубијао недужне младе људе и зашто нико није одговарао за њихову смрт – рекао је Благојевић Срни.

Благојевић каже да се његова лична трагедија и даље наставља у покушајима да сазна ко је одговоран за овај злочин.

– Нико није истражио ко је тог 30. априла издао наређење да се гранатира уже језгро града и цивили – рекао је Благојевић, разочаран због инертности надлежних институција да кривци одговарају.

Благојевић, који је својевремено био и одборник у Скупштини града Добоја, каже да је жалосно и то што нико у овом граду не обиљежава ту трагедију, с обзиром на то да је те вечери у Добоју од једне гранате страдало највише цивила.

Он је посебно разочаран у рад правосудних институција БиХ које, како каже, очито не дотиче бол родитеља српске националности чија су дјеца убијена, а као примјер наводи недавну одлуку Апелационог вијећа Суда БиХ да некадашњем команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину умањи казну затвора са десет на осам година.

Због кривичног дјела ратни злочин против цивилног становништва, а у вези са гранатирањем Добоја у периоду ратних дејстава од 1992. до 1995. године током којег је страдало 99 цивила, а 399 рањено, Окружно јавно тужилаштво у Добоју је у ранијем периоду водило истрагу против укупно осам лица.

Ријеч о лицима чији су иницијала А.Н, Б.Х, М.Х, Ш.А, С.Џ, Х.И, А.М. и Б.М, али је поступак према одлуци Суда БиХ из 2012. године прослијеђен Тужилаштву БиХ.

Из Полицијске управе Добој и Окружног јавног тужилаштва Добој Срни је раније саопштено да су извјештаји о злочинима против човјечности и ратним злочинима против цивилног становништва, који се односе на гранатирање ужег и ширег подручја града Добоја, која обухватају и високопозициониране официре такозване Армије БиХ, достављени Тужилаштву БиХ на поступање.

Из Полицијске управе Добој наводе да су 26. децембра 1995. године добојском Окружном јавном тужилаштву поднијели кривичну пријаву против девет лица због постојања основа сумње да су починили ратни злочин против цивилног становништва, а 13. новембра 2001. године и посебан извјештај као допуна претходне кривичне пријаве против једног лица.

Овом тужилаштву је 30. марта 2012. године поднесен извјештај о почињеном кривичном дјелу против једног лица због постојања основа сумње да је починило кривична дјела злочини против човјечности.

Добојска полиција је 15. децембра 2017. године Тужилаштву БиХ у Сарајеву поднијела извјештај о почињеном кривичном дјелу против једног лица због постојања основа сумње да је починило кривично дјело злочини против човјечности.

Из Окружног јавног тужилаштва у Добоју наводе да су ранијем периоду водили истрагу по поднесеној кривичној пријави против укупно осам лица чији су иницијали А.Н, Б.Х, М.Х, Ш.А, С.Џ, Х.И, А.М. и Б.М, због кривичног дјела ратни злочин против цивилног становништва, а у вези са гранатирањем Добоја у периоду ратних дејстава од 1992. до 1995. године.

Осумњиченим је стављено на терет да су у својству командира и чланова штаба војних формација такозване Армије БиХ планирали, издавали наредбе, односно учествовали у доношењу одлука о издавању наредби неселективних артиљеријско-ракетних напада на градско језгро и цивилне циљеве у граду Добоју и његовој околини, усљед којих је смртно страдало и рањено више лица, те причињена знатна оштећења на стамбеним и другим објектима.

Наведени предмет је, у складу са обавезама из Стратегије за рад на предметима ратних злочина у БиХ, достављен на преглед и оцјену Суду БиХ, које је рјешењем од 10. јануара 2012. године, предмет прослиједио Тужилаштву БиХ.

Иако је од преузимања предмета прошло десет година, из Тужилаштва БиХ су раније одговорили Срни да воде истрагу у предмету гранатирања Добоја у периоду ратних дејстава од 1992. до 1995. године, да се предмет налази у „фази истраге“, да се саслушава велики број свједока и прикупља бројна материјална документација, након чега ће услиједити доношење једне од тужилачких одлука.