Манастир Рукумија налази се на путу Пожаревац – Костолац, у близини села Брадарац.

Манастир Рукумија

Тачно вријеме настанка манастира није познато. У турским дефтерима помиње се село Рукомије па су неки мишљења да је на мјесту манастира првобитно била изграђена парохијска црква.

Први помен и детаљни опис Рукумије оставио је Максим Ратковић 1733. године. По њему црква је посвећена Св. Вазнесењу Господа Исуса Христа, сазидана је од камена и била је засведена каменим сводом.

Према легенди настанак светиње је везан за народну пјесму „Бог ником дужан не остаје“ и страдање дјевојке Јелице. Према пјесми, коњи су растргли сестру Јелицу коју је оптужила њена снаха. Тамо гдје су пале њене очи, руке, брада и она сама, њена браћа у знак покајања подигли су цркве из којих су касније настали манастири: Рукумија, Сестрољин, Брадача и Заова.

Након што су угушили Први српски устанак турци су манастир срушили до темеља. Садашњу цркву подигао је кнез Милош Обреновић 1825. године коју је посветио преносу моштију Светог Николаја. Дио материјала за цркву донијет је са оближњег разрушеног римског града Виминацијума, подсјећа портал Љепоте Србије.

Саборна црква манастира Рукумије је једнобродне основе са припратом на западној и полукружном апсидом на источној страни. Године 1829. храм је живописао Молер Јања. Данашњи живопис урадио је монах Наум Андрић 1971. године, о чему свједочи натпис на јужном зиду цркве.