НОВОСТИ

БИЛА ЈЕ НЕСРЕЋНА ЉУБАВ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА: Својој вољеној посветио је ОВУ пјесму, за коју данас сви мисле да је Чолина |

ТО ЈЕ МОГАО САМО ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ: Једном реченицом открио какав је заиста био |

СРБИН ЖИВИО 130 ГОДИНА: Имао је 5 ЖЕНА, а сваког јутра радио је ИСТУ СТВАР која му је продужила живот |

ЗНАТЕ ЛИ ЗАШТО НИКОЛА ТЕСЛА НИЈЕ МОГАО БИТИ ОДЛИКОВАН ОРДЕНОМ СВЕТОГ САВЕ ПРВОГ РЕДА? Све због сусрета са краљем |

НОЋ У КОЈОЈ ЈЕ УБИЈЕН КАРЂОРЂЕ: Овако се одиграо један од највећих догађаја у српској историји |

НЕ МОЖЕМО ЖРТВЕ ПРОДАТИ ЗА КУПОВИНУ ЉУБАВИ ОНИХ КОД КОЈИХ ЉУБАВИ НЕМА Од хрватске руке више од 1.730.000 што побијених што прогнаних Срба |

ВJЕРУЈЕ СЕ ДА КО ГА НОСИ, ИМАЋЕ УСПЈЕХА У ЖИВОТУ Заборављено српско име поново улази у моду |

БРИГАДА ОД ПОВЈЕРЕЊА „Оклопњаке“ звали увијек кад је најтеже |

УБИЛИ СЛАЂАНА ОД 13 ГОДИНА Минобацачке гранате испаљене са муслиманских положаја на Игману |

НЕКАДА КЛАЛЕ УСТАШЕ, А ПОТОМ И ПАРАВОЈНИ „ТИГРОВИ“ Покољ 12 српских дјечака и десетина српских цивила |

„Тамо далеко, гдје цвјета лимун жут, тамо је српској војсци једини био пут.“

07/06/2021

Орила се дуж морске обале пјесма српских војника у вихору Првог свјетског рата, док су замишљени гледали у таласе прижељкујући крај агоније која их је задесила приликом преласка преко планина Црне Горе и Албаније.

 

Тамо далеко

„Тамо далеко, гдје цвјета лимун жут, тамо је српској војсци једини био пут.“

 

Тамо далеко – на грчком острву Крф је јануара 1916. године око 150.000 српских војника пронашло „једини пут“, који је за многе био и последњи.

 

Српска војска, цивили и државни апарат су на далеки пут ка Крфу кренули октобра 1915. године, пошто су земљу са свих страна опколиле чланице Централних сила – Аустроугарска, Немачка и Турска, а потом се прикључила Бугарска. „Почетком аустроугарске, њемачке и бугарске инвазије на Србију у јесен 1915. године, српска војска није успјела да се споји са савезничким трупама које су се искрцале у Солуну и кренуле долином Вардара ка Македонији“, објашњава за ББЦ на српском историчар Немања Калезић.

 

Бугарска војска, која се непосредно прије тога прикључила Централним силама, пресјекла је везу са савезницима у Качаничкој клисури, па је српска војска била приморана да се сконцентрише у Метохији. То јој је уједно била и посљедња станица прије него што је државни и војни врх одлучио да пођу ка Јадранском мору, у такозвану – Албанску голготу.

 

Албанска голгота представља стратешко повлачење војске и цивила преко кршева и завејаних планина Албаније и Црне Горе у периоду од новембра 1915. до јануара 1916. године, послије инвазије Централних сила на Србију.

 

Ипак, српска војска, избјеглице и цјелокупни државни апарат се некако докопао албанске обале, одакле је јануара 1916. године, захваљујући савезницима из Антанте, почела њихова евакуација на грчко острво Крф.

 

„Била је велика опасност од аустроугарских подморница и авијације, тако да је цјелокупна војска која је стигла у Медову на сјеверу, послије ходала до Драча, па од Драча до Валоне“, наводи Калезић.

 

Војска је била исцрпљена и ту је највише људи умрло.

 

„Прелаз преко планина није трајао дуже од пет дана, а тај цео процес, кад су дошли до обале, па онда и до луке гдје ће бити укрцани на брод, умјео је да траје и по мјесец и по дана“, истиче Калезић, начелник Одјељења обавезног примерка Народне библиотеке Србије.

 

Каже да је идеја Врховне команде била да се на албанској обали реорганизује, не слутећи да је тако нешто неизводљиво због природних услова и немогућности „логистичке подршке“ савезника.

 

„Тек по доласку на албанску обалу било је јасно да се мора кренути у евакуацију“, додаје он.

 

Послије бројних апела које је подржао руски државни врх, почиње премјештање српске војске, цивила и државног чиновништва са албанских обала, уз масовно ангажовање италијанске и француске флоте и британску потпору.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести