„Та црква је била наша насушна потреба. Била је потребна нашем напаћеном народу. Није била инат, јер да јесте, била би на мјесту џамије“, тим ријечима своју исповијест почиње Звонко Бајагић, кум звона православне цркве, која је у суботу срушена у Коњевић пољу, надомак Братунца, из дворишта Фате Орловић након агоније дуже 20 година.

Звонко Бајагић

Градња храма Усјековања главе Светог Јована Крститеља почела је, према записима, 1995. године доласком у то мјесто српског народа протјераног са подручја Оловске парохије послије потписивања Дејтонског споразума. Живјећи у убјеђењу да ће замијенити своја имања са дотадашњим становницима, муслиманима, цијело село за село, били су одлучни у намјери да остану на овим просторима. Тако су почели изградњу храма, а 12. маја 1996. године епископ зворничко-тузлански Василије освештао је темеље новог храма. Након изградње и унутрашњег уређења храм је поново освештан 1998. Кум храма био је Миленко Честић, а кум звона Звонко Бајагић. Иконостас у дуборезу од храстовине израдио је дуборезац Раде Пантић из Милића. Иконе на иконостасу живописао је Александар Васиљевић из Добоја. При повратку муслиманског живља на своја имања досељени Срби били су приморани да се поново раселе из Коњевић Поља.

Ту је остало неколико српских православних породица, а након тога спроведен је судски спор у вези са земљиштем гдје је подигнут храм. Коначан суд, по апелацији Фате Орловић, дао је Европски суд за људска права у Стразбуру у октобру 2019, када је у правоснажној пресуди наложено уклањање цркве са имања породице Орловић.

Пресуда је спроведена у дјело у суботу, када је срушена. Враћајући сјећања уназад, а заустављајући их ријечима да је “малтене престао да дише” када је видио како је руше, Бајагић прича да је црква била потреба народа који се ту доселио, крстио, постио.

“Ма какав инат, да је тјеран инат направили бисмо цркву гдје је била џамија. Ако неко тако прича, то је ван сваке памети. Понављам, то није била инат црква, то је била насушна потреба напаћеном народу који је протјеран и настанио се ту, да се има гдје окупити и отворена врата дома господњег”, категоричан је Бајагић.

И самом му је било драго када је храм подизан.

“Народ је то изградио својим прилозима. Помогао је колико је ко могао и на крају је подигнута. Миленко Честић, кум храма, је дивно дијете, а за мене је то кумство значило да учествујем колико могу у саборности са напаћеним народом који се доселио. Да бар будем кум тим звонима која ће оглашавати сваки празник и недјељу и која ће позивати на литургије”, испричао је он, а за крај није могао да прећути то да не може да се помири са тим да је храм срушила рука Србина из Жеравица.

Према одлуци Скупштине Братунца одређено је да буде пребачена на нову локацију, у близини центра општине, а Бајагић вјерује да ће црква поново нићи.

Власник братуначке фирме “Тренд” Данко Мировић изјавио је да су добили благослов Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског Хризостома и да се након тога приступило измјештању цркве.

“Без благослова нико није хтио да приступи радовима. Ово није рушење него измјештање цркве, јер се материјал одвози у Братунац на локацију гдје ће се градити храм коришћењем дијела овог материјала који је употребљив”, објаснио је Мировић.

Извор: блпортал