Под притиском 6.000 наоружаних људи, Милош је пристао да Кнежевина Србије добије устав.

Буна која је окончана испуњењем свих захтјева побуњеника и од свих сличних подигнутих у периоду прве владе Милоша Обреновића, између 1815. и 1839. године, имала најдалекосежније посљедице – једина је завршена без људских жртава!

Уз турску подршку, Милош Обреновић је успио да се уздигне на ранг првог кнеза. Владао је чврстом руком, апсолутистички. Својим слугама наређивао је да батинају чиновнике, због личног богаћења отимао је посао трговцима, ни старјешине по нахијама нису се осјећале сигурно…

Апсолутна власт

Пошто Милош никако није хтио да своју власт уреди законом и да одреди народна права, 1835. избила је буна, чији је главни циљ било ограничавање његове апосолутне власт.

Завјера је скована у Крушевцу, у дому богаташа и старешине града Стојана Симића, пред Божић 1835. Било је различитих ставова о односу према Милошу: доцнији министар Ђорђе Протић, коме је 1827. по Милошевом наређењу ударено 50 батина, предлагао је да га убију; неки су били за то да се збаци с власти и протјера, а Милета Радојковић залагао се само за ограничење Милошеве власти уставом, затим за укидање кулука, давање народу права на употребу шума и укидање нарочитих повластица за извозну трговину.

Радојковић је био врло високо у пирамиди власти. Рођен је у селу Ђунис у крушевачкој нахији око 1777. године. У Првом српском устанку истакао се као барјактар у војсци војводе Јефте Становића, док је у Другом устанку, као темнићки старјешина, учествовао у многим бојевима против Турака. Након ових устаничких борби 1815. године постао је старјешина Јагодинске нахије. А када је 1834. године Србија подјељена на пет сердарства, Милета је постављен за великог кнеза једног од њих – Расинског сердарства. И када је дошло вријеме за устанак, једино је он довео људе под оружјем. Симић је довео тек неколицину, док остали завјереници нису имали никог уз себе. Укупно се окупила војска од око шест хиљада људи, који су 19. јануара 1835. из Јагодине кренули у Крагујевац.

У одбрану Милошеву стао је Тома Вучић Перишић. Он није хтио да одмах улази у борбу са побуњеницима, већ је изашао пред њих и понудио им да буде посредник у преговорима са кнезом, наводи Курир.

Повратак кућама

Милош, који је боравио у Пожаревцу и једно вријеме помишљао чак и на бјекство у Влашку, прихватио је разговор са вођама побуне, и као свог представника у Крагујевац послао Димитрија Давидовића, свог секретара, да се обавијести о побуни и захтјевима. Након што су Давидовићу изнијели захтјеве, Милета Радојковић и остали изабрали су 35 изасланика да те захтјеве и лично пренесу кнезу. Милош је стигао у Крагујевац, изљубио се са вођама побуне и рекао им: „Сви смо криви! И ја сам сâм често гријешио, трудимо се да се сви исправимо и опростимо узајамно једни другима.“

Договорено је да се побуњеници врате кућама и да нико због побуне не буде позиван на одговорност, а Милош је обећао да ће до Сретења (15. фебруара) донети устав.

Предсједник Совјета

Милетина буна се тако завршила компромисом, у миру, без проливања крви и материјалне штете, благодарећи и Милошу, али прије свега Милети, чији је циљ био да мирним путем ограничи власт владара. Директна посљедица ове буне је доношење првог устава Кнежевине Србије.

Милета Радојковић наставио је да се бави политиком, са мјеста предсједника Совјета (тадашње владе) повукао се 1842. године, вративши се у Јагодину, гдје је и умро 26. септембра 1852. Сахрањен је у породичној гробници, коју је за живота подигао, у порти варваринске цркве.

Сретењски устав – Трајао мјесец дана

Сретењски устав је први устав у историји Србије и на простору бивше Југославије. Био је један од модернијих, демократскијих и либералнијих устава свог доба, а представљао је најисточнији одбљесак Француске револуције. Укинут је под притисцима Турске, Русије и Аустрије 17. марта 1835. године, само мјесец дана од доношења, а његов писац Димитрије Давидовић је истјеран из службе.