Краљ Милан: Срећан сам што је успостављено пријатељство између моје земље и Краљевине Хаваји, за коју се молим да увек буде срећна и напредна.

Пошто је тајним уговором Србију потпуно везао за Аустроугарску, кнез Милан се уз помоћ Беча прогласио за краља, „првог послије Косова”. На томе му је први лично из Беча честитао цар Франц Јозеф I, а затим су га, по ондашњем обичају, добрим жељама поздравила и остала „браћа по круни” – краљеви и цареви из Европе и свијета.

Није изостао ни суверен далеке Краљевине Хавајска Острва Дејвид Калакуа, чији је изасланик Кертис П. Ијаукеа на Видовдан 1883. примљен у двору у Београду.

Династија

Сувереном Краљевином Хавајска Острва владала је династија Камехамеха. У престоници Хонолулу налазиле су се десетине амбасада и конзулата. Хавајске луке бјеху важна одредишта трговачких бродова из Британије, Русије и САД. Американци су постали власници бројних плантажа, а краљ Дејвид Калакуа морао је да се жестоко опире Вашингтону да би сачувао независност. Стога је често сам путовао по Европи, Африци и Азији, тражећи подршку за своју политику и формално признање Хаваја, или је слао другог човјека краљевине Кертиса Ијаукеу. У склопу дипломатске турнеје по Русији, Француској и Аустроугарској, Ијаукеа је посјетио и Београд.

У својим мемоарима о томе пише: „Укрцали смо се на брод за Београд. Уживали смо у погледу на крајеве и обале ове ријеке, који изгледају другачије од наше острвске природе, и Дунав је потпуно јединствен, јер ми практично немамо на Хавајима пловне ријеке… Пошто ћемо путовати само до Београда, нећемо видети Ђердапску клисуру, која се сматра најлепшом ријечном клисуром Европе…”

На Савском пристаништу високог госта је дочекао предсједник Министарског савјета и министар иностраних послова Милан Пироћанац. Већ првог дана посјете Ијаукеа и Пироћанац су примљени у двор. Пред улазом је било постројено двадесет кршних гардиста, а унутра, у свечаној сали, дочекао их је краљ Милан.

Гост се српском монарху обратио на хавајском, а један чиновник из његове пратње симултано је преводио на француски, који су и краљ Милан и краљица Наталија одлично знали. Ијаукеа је, као што је ред, захвалио на гостопримству и истакао жељу да се у будућности „учврсте везе између Хаваја и Србије”. Потом је, у име свог краља Калакуе, краљу Милану уручио Орден великог крста краља Камехамехе Првог, а краљици Наталији хавајски Орден великог крста краљице Капиолани.

Пријем на двору

Милан је узвратио у сличном тону: „Срећан сам што је успостављено пријатељство између моје земље и Краљевине Хаваји, за коју се молим да увек буде срећна и напредна”, и Ијаукеи и краљу и краљици Хаваја такође додијелио високо ордење.

Кертис Ијаукеа је био специјални гост на видовданском пријему у двору те вечери. У својим мемоарима, у којима је Србији посвећено цијело поглавље, он биљежи да су на балу били сви министри и амбасадори, а да је он сједео одмах до краљице, која је „једна веома пријатна и друштвена особа”. Разговарали су о уникатним свећама и музици.

Десет година касније Сједињене Државе су себи припојиле Хаваје.