Заљубио се у Ленку и истовремено добио позив за војску, која је у то вријеме трајала три године.

Краљ ромске пјесме Шабан Бајрамовић рођен је у Нишу 1936. године. Његов отац био је носач и чистач ципела, па је породица са седморо дјеце, четири сина и три ћерке, тешко живјела. Мајка је повремено радила у нишкој фабрици дувана и са сестром гатала по околним селима. Али кад су јој сестру осудили на три године затвора због врачања, Шабанова мајка престала је тиме да се бави.

Свој таленат за музику пјевач дугује њеним генима. Сенчо Лолов, његов дједа по мајци, био је чувени гајдаш на Радију Софије.

На питање једног новинара да ли је у његовој кући неко пјевао, Шабан Бајрамовић је одговорио: „Није нико ни уста отваро. Па ко би п’јево у тој бједи? Тек кад је Тито дошао на власт, почели смо да живимо боље…”

Само да је видим, па да се вратим

Послије Другог свјетског рата, „кад је Тито дошао на власт”, Шабанова браћа вратила су се из њемачког логора у Ниш и почела да раде, а и сестре су нашле посао у фабрици дувана. Шабан се тад разболио – неколико мјесеци није могао да хода…

У деветнаестој години заљубио се у једну Ленку и некако истовремено добио позив за одслужење војног рока, који је у то вријеме трајао три године. Уредно се јавио у касарну у Пули и тамо схватио да ће морати да чека четрдесет дана до полагања заклетве и да тек онда може да тражи одсуство, али да га неће добити јер је још „гуштер”…

– Само сам хтео да видим Ленку, па да се вратим – причао је послије. Напустио је касарну без дозволе и сјео у воз. Војна полиција стигла га је на жељезничкој станици у Руми. На суду је одговарао за дезертерство и добио казну од три и по године затвора.

Откуд сиротињи адвокат

– Нисам имао адвоката, откуд то сиротињи? Одредили ми по дужности неког капетана за браниоца, а он ни ријеч није рекао у моју корист. Тужилац ме напао, реко да сам неморалан, да такви људи не треба да живе, да сам издао земљу. Пукло ми је нешто у глави, скочио сам и повикао: Немо да лајеш, бре! Не можете ви мене да осудите кол’ко ја могу да издржим!”

Казна му је повећана на пет година и упућен је на Голи оток. Вријеме Информбироа је пролазило, затворених по том основу било је све мање, и на ово острво у сјеверном Јадрану власти су почеле да шаљу криминалце.

– Информбировци су ме тјерали да носим камење по два километара и да га вратим на исто мјесто! Ако нећеш да носиш камен, вежу те за бандеру. Тамо су биле ужасне врућине љети. Онда их молиш да те одвежу, да поново носиш камен два километра…Прије одласка на робију није ни знао да има талената за музику, тек на Голом отоку је пропјевао. Тамо је прво научио да свира контрабас и почео је да наступа са затворским оркестром. А кад се једном приликом пјевач разболио, Шабан Бајрамовић га је замијенио. Остало је историја.

По доласку с Голог отока оженио се Милицом, која ће му родити четири ћерке и уз њега остати цијелог живота. Ниједна музичка кућа у Србији није хтјела да му изда први албум, па је издавача нашао чак у Словенији. На лични позив Индире Ганди наступао је у Индији, гдје је званично проглашен „краљем ромске музике”.

Магазин Тајм прогласио га је једним од 10 највећих блуз пјевача на свијету. Умро је 2008. године у Нишу. Станари улице која је требало да понесе његово име побунили су се је нису хтели да живе „на циганској адреси”.