19/05/2022

На једној од својих самосталних изложби продао је велики број слика, чиме је скупио новац потребан за пут у Париз. У Паризу је похађао часове код свјетски познатог ликовног педагога Андреа Лота. Управо он је био у највећој мјери заслужан за уплив кубизма у Шумановићев ликовни израз.
Кубистичке слике су грађене свођењем реалних облика на геометријске. Лот је о Шумановићу писао као о свом најбољем ученику. Промјена у Савином стилу довела је до великог неразумевања конзервативне јавности у Загребу, која још увијек није била спремна за нове умјетничке токове. Како је и сам претпоставио да би до тога могло доћи, његова изложба у Загребу била је употпуњена каталогом у којем су слике објашњене, међутим, то није било довољно. Наредне четири године живота провео је настојећи да кроз текстове дочара и представи модерне токове у умјетности и своје стваралаштво.
Утицај кубизма видљив је и на слици „Пастирица“, у којој можемо открити изломљене скулпторално тешке масе, низање планова и строгу архитектонску композицију. Једино шта се испречило између Шумановића и сликарства био је Други свјетски рат, који је довео до тога да прво престане да се потписује на сликама, пошто Шид улази у састав Независне државе Хрватске, у којој је ћирилица тада постала забрањено писмо. А потом, током једне усташке акције августа 1942. године бива ухапшен и, с великом групом Шиђана, стрељан у Сремској Митровици. Сахрањен је у заједничкој гробници.
07/12/2025
10/11/2024