Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за погинуле и нестале у Петрову код манастира Озрен обиљежено је 30 година од формирања Друге озренске бригаде.

Захваљујући одважним и храбрим борцима, становништво од Петрова до Возуће није доживјело трагичну судбину. За слободу је погинуо 421 борац, а више од 600 их је рањено. Није било лако, али знали су да морају сачувати огњишта због својих потомака.

Пуковник Младен Достанић, посљедњи командант ове бригаде, подсјетио је да су током 1992. године биле формиране само Прва и Друга озренска лака пјешадијска бригада које су браниле рејон од Гостовића, Љесковице, Бистрице, Возуће, Лозне, па све до Петрова, а 1993. године су формиране Трећа и Четврта озренска бригада.

Напади су били снажни, а офанзиве готово да нису прекидале. Са истока је нападао тузлански, са запада зенички корпус такозване Армије БиХ, па је Друга озренска бригада стално била је окружена са 12 батаљона непријатељских снага.

Овом бригадом најдуже је командовао Милутин Мишић и то три године. Мишић каже да, иако је било тешко, борци никада нису одустајали од намјере на заштите српски народ.

– Никада ова јединица није била организовано одмарана као јединица. Срби са овог простора нису имали никаквих других претензија осим да очувају своја села – истиче Мишић.

Један од команданата Голуб Панић, који је рођен у Возући, рекао да је да је данас осјећај предиван због великог одзива некадашњих сабораца и послије 30 година, а уједно тужан јер је 400 бораца погинуло током борби за одбрану својих огњишта и одбрану Републике Српске.

Припадници Друге озренске бригаде за слободу Српске борили су се и на другим ратиштима.