У Брадини је обиљежено 30 година од уништења и спаљивања овог и околних села, у којима је на најбруталнији начин убијено 48 српских цивила, велики број је протјеран и одведен у логоре, а Црква Вазнесења Господњег запаљена и срушена.

Помен убијеним цивилима у Брадини

Свету литургију у Цркви Вазнесења Господњег служи локално свештенство, након чега ће бити служен помен и положени вијенци на спомен-обиљежје страдалима. Обиљежавање организује Православна црквена општина коњичка.

Преживјели Срби из Брадине са очајем се сваке године сјећају да су се тих страшних дана саплитали о лешеве најмилијих, као и да је команда хрватске и бошњачке паравојске платила Роме који су ноге убијених везали конопцима, а онда их коњима вукли до багером ископане јаме испред православне цркве у центру села.

Међу 48 убијених Срба у Брадини највише је чланова породице Куљанин, а страдали су Вујичићи, Мркајићи, Жуже, Куреши, Глигоревићи, Копривице, Драганићи и Живаци.

Преостали су одведени у логоре или протјерани, њихова имовина опљачкана, а куће и Црква Вазнесења Господњег запаљени и срушени. Поред цркве, на мјесту гдје је сада спомен-обиљежје, била је масовна гробница.

Брадину, која је прије сукоба била насељена већински српским становништвом, напале су муслиманско-хрватске формације.

У логорима Мусале и Челебићи уморена су још 22 становника Брадине.

Пред Хашким трибуналом за злочине над српским становништвом на подручју Коњица осуђени су Есад Ланџо, Здравко Муцић и Хазим Делић.

До сада су преживјели расељени Срби из Брадине сваке године у мају долазили из свих дијелова Републике Српске и Србије, а неријетко и прекоокеанских земаља, у обновљену цркву да би одали почаст страдалима и подсјетили на злочине које су починили припадници такозване Армије БиХ, Територијалне одбране, ХВО-а, полиције и муслиманских паравојних формација.