Будимир Соколовић (35), након што је завршио цетињску Богословију, у 22. години рукоположен је за свештеника. Године 1942. постављен је за помоћника пароха у Кремнима, а 1945. стрељали су га партизани. Реља Спахић (35) завршио је Богословију у Сарајеву, а прва парохија била му је у Рогатици. Одатле је пребачен у Блажуј, гдје се истакао и као пчелар, воћар и пољопривредник. Заједно са 26 парохијана, стријељале су га усташе у августу 1941.

Лазар Ћулибрк (68) рукоположен је за свештеника у Сарајеву, а био је парох еминовачки. За вријеме Првог свјетског рата био је интерниран у логор у Араду, гдје је 1915. преминуо.

Саво Ј. Шиљак (36) завршио је Богословију у Призрену. Посљедња служба била му је од 1942. на мјесту помоћника пароха у Миковцима код Чачка. Стриjељали су га партизани у Словенији 1945.

Ратомир М. Јанковић (26) послије гимназије у Пљевљима завршио је Богословију у Сарајеву и службовао у околини Пљеваља. Италијани су га стриjељали у децембру 1941.

Листа жртава

Михаило Јевђевић (54), протојереј, службовао је у Прибоју, гдје је уз помоћ мјештана саградио храм, спомен-костурницу ратника из тог краја изгинулих од 1912. до 1918. Партизани су га стрељали 1945. у Новом Пазару.

Душан Н. Пријовић (40) по завршетку Богословије у Призрену вратио се у родни крај око Пљеваља и ту службовао пред Други свјетски рат и током рата. Ту су га и стрељали партизани у прољеће 1946.

Добросав Соковић (26) рукоположен је за свештеника 1939. године и упућен на службу у околини Травника, а на почетку рата премјештен је у Поблаће код Рудог. У јулу 1941. усташе су га ухапсиле, мучиле и убиле.

Нестор Тркуља (42) замонашио се 1924. године у Раковици. Опслуживао је парохије по Босни, а 1935. постао је игуман Милешеве. Партизани су га стријељали у октобру 1941.Серафим Џарић (66), архимандрит, замонашио се 1897. у манастиру Свете Тројице код Пљеваља, а од 1915. ту је био игуман. Више пута је одликован. Партизани су га стрељали у децембру 1941.

Спорне канонизације

Андрија Д. Шиљак (43) послије завршетка Богословије у Призрену радио је прво као учитељ, а потом као парох у родном пљеваљском крају. Због добротворног рада и активности у Црвеном крсту више пута је одликован. Стријељали су га Италијани у децембру 1941.

Момчило Грегуревић (39) службовао је у Кифином селу код Невесиња, а рат га је затекао као пароха у Челебићима код Фоче. Партизани су му одсјекли главу у новембру 1945.

Слободан Р. Шиљак (62), пројереј, обновио је с парохијанима цркву у Илином Брду код Пљеваља и од својих пара купио звоно. Партизани су га стријељали 1943. Прије канонизације 2005. године, Милосава Струњаш из Пљеваља писала је Синоду СПЦ да се Шиљак ставио у службу Италијана чим су дошли у Пљевља и да је „у смрт послао“ њеног оца Ратка Церовића, свог комшију и кума, који је био укључен у припрему партизанског устанка.

Милорад Вукојчић (28) завршио је шесторазредну Богословију у Сарајеву и службовао у Пљевљима. За вријеме рата био је члан четничке „црне тројке“, која је чинила злочине у овом граду у околини. Звали су га поп Маца јер је убијао великим чекићем, мацолом. Између осталих, 1944. заклао је Милицу Јанкетић (мајку глумца Мише Јанкетића), која је имала двоје дјеце старости од три до пет година. По одлуци Војног суда у Пљевљима, стрељан је 1945. године.СПЦ ове светитеље, мученике дабробосанске и милешевске, слави 11. јула, наводи Курир.

ЖРТВА ВЕЛИКОГ РАТА

Саво Шкаљак (37), послије завршетка Богословије у Рељеву код Сарајева, службовао је као свештеник у Језеру код Јајца. На почетку Првог свјетског рата узет је за таоца и злостављан, па је чак више пута извођен на лажно стријељање, због чега је полудио. Умро је у болници за умоболне 1918.