Примјеран живот који је водио монах из села Кути донио му је велики углед, па његове мошти обилазе не само Срби већ и Турци и Албанци.

Свети Стефан Пиперски

Стефан, рођен од оца Радоја и Јаћиме из села Кути, у братству Крулановића у Никшићкој жупи, замонашио се као младић у манастиру Морача. Примјеран живот и углед који је стекао међу монашким братством довели су га на игумански трон.

Углед

Али Турци су стално пљачкали манастирску имовину и злостављали калуђере, па је Стефан напустио манастир и отишао „пет сати далеко“ у Трмање у Ровцима, да у тишини и миру проводи монашке дане. Уредио је себи келију, а мјештани и дан-данас то мјесто зову Ћелиште.

Колашински Турци, међутим, брзо су открили његово ново станиште, па су наставили с прогоном. Стефан се од њих крио у планини, ту је и ноћивао, а пастири су га упозоравали на турске потјере и доносили му храну. Тако је проживио седам година, а снагу да издржи многобојне невоље и искушења давала му је само вјера у Бога.

Кад су напади превршили сваку мјеру, Стефан је 1660. године отишао да живи међу Пиперима. Изнад села Горњи Црнци, на једном пустом мјесту поред извора, подигао је себи келију, а затим ту сазидао и цркву посвећену Рођењу Пресвете Богородице. Послије неког времена придружило му се неколико ђака, којима је постао учитељ и духовник. Уз цркву је саградио школу и монашку кухињу, и тај је манастир у народу познат као Ћелија Пиперска. Ту је поживио 37 година подвижничким животом. Умро је 1697. године. Његове мошти у манастиру Ћелија Пиперска убрзо су почели да обилазе не само Срби већ и Турци и Албанци, јер су се прочуле због свог чудотворства.

Култ Стефана Пиперског брзо се проширио по Црној Гори и Боки, али и осталим крајевима гдје живе Срби, а као светог човјека поштовали су га и Турци и Албанци.Српска православна црква прославља га 2. јуна.