Чим је хиротонисан за викарног епископа хвостанског 1947, Варнава је осуђен на 11 година робије јер је„починио злочин издаје, те слабљења војне и економске моћи државе“.

Патријарх Варнава

Епископ Варнава Настић рођен је 1914. године у Герију, у САД, као Војислав, од оца Атанасија и мајке Зорке, веома побожних људи. Породица се вратила у Сарајево кад је Војислав био дорастао до другог разреда основне школе. Дјечак се у основној школи и гимназији истицао знањем и марљивошћу.

Одлично је познавао солфеђо, свирао на виолини, говорио енглески, француски и њемачки језик.

Робијашки дани

Дипломирао је на београдском Богословском факултету 1937. године и одмах се запослио као вјероучитељ у учитељској школи и гимназији у Сарајеву. На том послу остаће и током цијелог рата. У међувремену се, 1940. године, замонашио у Милешеви.

Хиротонисан је за викарног епископа хвостанског 1947. и одмах затим ухапшен. Осуђен је на једанаест година затвора јер је „починио злочин издаје, те слабљења војне и економске моћи државе, као и ширења националне и вјерске мржње“.

Казну је издржавао у Стоцу, па у КПД Зеница. Пошто је владика Варнава стекао велики углед међу зеничким робијашима, власти су одлучиле да га премјесте у Сремску Митровицу. Осуђеници одређени за транспорт у Митровицу били су повезани два по два жицом – владика се нашао уз једног католичког жупника – и утоварени у железнички вагон.

Близу Сремске Митровице, композиција је откачена од локомотиве и остављена на отвореној прузи, па је у њу послије неколико сати ударио теретни воз, и то баш у вагон са затвореницима. Тридесетак робијаша је погинуло, а Варнава је претрпио пријелом руке и обје ноге. Лијечење је трајало седам мјесеци…

Послије бројних интервенција из врха СПЦ, власти су пристале да Варнава издржава казну у кућном притвору, али уз услов да се пензионише. Остатак живота провео је под присмотром наоружаних стражара у београдском манастиру Ваведење, бањалучкој Гомионици, Крушедолу и Беочину.

Често су га посећивали иследници Удбе и батинама покушавали да изнуде од њега „изјаву о слагању и лојалности са званичном политиком“.

Кобни одлазак код зубара

Дванаестог новембра 1964. године, послије посјете зубару, владика се пожалио на слабост и бол, и умро. Остала је сумња да су га власти отровале. Уврштен је у списак светитеља СПЦ 2004. године и од тада се празнује сваког 12. новембра.