Јован Дучић свакако представља једну од најистакнутијих српских пјесничких фигура 20. вијека. Написао је велики број пјесама, у којима је најчешће опјевао љубав, бол, срећу, смрт, самоћу и пролазност.

Јован Дучић, ФОТО: Википедија

Мотиви о жени, илузијама и сновима најчешћа су тема тих његових пјесама.

Долазак у Бијељину

Рођен је 17. фебруара 1871. у Требињу, учитељску школу похађао је у Сарајеву и Сомбору, а онда се запослио као учитељ. Радио је као учитељ неко вријеме по разним мјестима, а онда дошао у Бијељину.

Дучић је, као тек пристигли учитељ, 1893. године у Бијељини срео Магдалену Магу Живановић, унуку богатог бјељинског трговца и једног од најугледнијих Бјељинаца. Свјесна своје љепоте, Мага је вољела да се посљедња хвата у коло, како би сви на њу обратили пажњу.

Љубав је планула, а под Дучићевим утицајем и Магдалена је почела да пише поезију, поставши тако прва бјељинска пјесникиња.

Град је брујао о њиховој љубави, али Магдаленин отац никако није дозвољавао да му се ћерка уда за дошљака који нема ништа друго до учитељску плату. Патријархално васпитана, Магдалена није хтјела да поступи противно очевој вољи, али је смогла довољно снаге да одбије брачну понуду богатог трговца кога јој је нашао отац.

Крај њене и Дучићеве љубави убрзале су аустроугарске власти, које су у љето 1894. године младог учитеља протјерале из Бијељине због због патриотских пјесама „Отаџбина“ и „Ој, Босно“. Дописивали су се још неколико година, а онда су Дучићева писма престала да долазе…

Много афера

Магдалена је поживјела осамдесет година и никад није пребољела растанак с Дучићем. Све до смрти, 1956. године, живјела је усамљена у кући своје младости. Једина утјеха су јој била безброј пута прочитана Дучићева писма.

Захтјевала је да се на њеном споменику уклеше: „Мага Николић Живановић, сама пјесник и пјесника Јове Дучића прво надахнуће“.

Јован Дучић је 1907. године прешао у дипломатију. Службовао је у разним европским престоницама, а уочи Другог свјетског рата одлази у САД, гдје је и умро 1943. године.

Никада се није женио, али су његов даљи живот обиљежиле љубавне афере. Свом пријатељу и другу по перу Алекси Шантићу преотео је вјереницу, и послије кратког времена је оставио.

Због скандала са Антоанет Фогел, која је имала деветнаест година кад му је родила ванбрачно дјете, Дучић је – тада је имао 54 године! – морао да напусти дипломатску службу у Берну. Важио је за великог заводника, па је од једне заљубљене грофице на поклон добио вилу у центру Будимпеште, коју је поклонио својој земљи и у којој је и данас Амбасада Републике Србије!