Коста Нађ, партизански командант, генерал ЈНА и народни херој Југославије, јавио је да је Други свјетски рат завшен.

Коста Нађ, ФОТО: Википедија

Наиме, након завршетка ових борби Коста Нађ је послао Титу лаконски телеграм: „Друже Тито, рат је завршен“.

И заиста, била је то објава дефинитивног краја Другог свјетског рата на европском континенту.

Коста Нађ је рођен 13. маја 1911. године. Био је учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, генерал-армије ЈНА, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије.

Управо је он човјек који је Титу телеграмом 15. маја јавио и тако објавио крај Другог свјетског рата у Југославији, и то два дана након свог рођендана.

Али за почетак, више о биографији човјека који је оставио велики печат у нашој историји.

Рођен је 13. маја 1911. године у Петроварадину. Имао је два брата, Карла и Оскара. Основну школу и нижу гимназију (данас виши разреди основне школе) завршио је у Петроварадину. А 1926. године почео је да учи занат у авио-индустрији Икарус. Због очевог лошег материјалног стања, породица је 1929. године морала да се пресели из Петроварадина у Загреб, гдје су убрзо умрли Костини родитељи, Стјепан и Ана, пише Википедиа.

Коста је касније уписао Војну пешадијску подофицирску школу у Билећи. Када је завршио, 1931. године, као најбољи у класи, имао је право избора гарнизона у којем је желио да службује. Изабрао је и задржан је у Билећи да обучава нове питомце Школи резервних официра. Ту је почео да се занима за марксистичку литературу и раднички покрет. Када је војна полиција открила да подофицир Коста Нађ посједује марксистичке књиге, 1932. године, ухапшен је и одведен најприје у Никшић, а потом у Сарајево, гдје је 1933. године осуђен на двије године робије. Пошто је успио да побјегне из Сарајева, отишао је у Загреб, гдје је живео илегално.

Пошто су Костина браћа били чланови Комунистичке партије Југославије (КПЈ), и он се прикључио партијском раду, најпре у илегалној штампарији Покрајинског комитета КПЈ за Хрватску, која се налазила у подруму куће у којој је становао, а потом је сарађивао и у организацији „Пријатељи слободе“.

Шпански грађански рат

Одмах по избијању Шпанског грађанског рата, у прољеће 1936. године, Коста се пријавио др Павлу Грегорићу, који је организовао слање југословенских добровољаца у Шпанију. Послије неколико неуспјелих покушаја, успио је тек јануара 1937. године да илегално пређе границу. На путу до Шпаније, био је затваран у Аустрији, Швајцарској и Француској, али је успио да пређе Пиринеје и 8. марта 1937. године се пријавио у прихватни логор добровољаца у Фигнерасу.

У Интернационалним бригадама Коста Нађ био је водник, командир чете и командант Балканског батаљона. Крајем јануара 1939. године, штитећи одступницу хиљадама шпанских избјеглица, примио је команду једне од двије посљедње бригаде, које су се повлачиле преко Пиринеја на сјевер. У борбама код Брунета и на Ебру био је четири пута рањен. Добио је чин капетана Шпанске републиканске армије и одликован шпанским републиканским Орденом ослобођења, а 1937. године примљен је у КПЈ.

Пошто је Краљевина Југославија забранила југословенским добровољцима повратак у земљу. Коста је с неколико стотина Југословена од фебруара 1939. до маја 1941. године био у француским логорима — Сен Сипријен, Гирс и Верне. У мају 1941. године с осталим друговима одлази из логора у Њемачку у радни логор Десау. То је учињено по препоруци руководства КПЈ, како би лакше успјели да се пребаце у окупирану Југославију.

Народноослободилачка борба

Коста је с првом групом „Шпанаца“ стигао у Загреб 16. јула 1941. године. Раде Кончар и Владо Поповић су га ту задржали до 5. августа, када је послат у Карловац, да помогне Оперативном руководству у организовању устанка. У августу је дјеловао у Топуском, Великој Кладуши, вргинмошчанским селима и Дрежници. Заједно са Владом Поповићем и војним руководиоцима Кордуна, учествовао је 5. септембра на војно-политичком савјетовању с личким руководством устанка у Крбавицу.

Од 9. септембра до краја октобра, Коста је по налогу Главног штаба НОПО Југославије, дјеловао у Босанској крајини. На савјетовању у Столицама именован је за члана Главног штаба НОПО Босне и Херцеговине. Од 6. новембра 1941. до 9. фебруара 1942. године командовао је романијским, јахоринским и другим јединицама у источној Босни.

Када је Врховни командант НОП и ДВЈ Јосип Броз Тито реорганизовао руководство партизанских јединица Босне и Херцеговине, почетком фебруара 1942. године Кости Нађу је повјерена команда над свим јединицама западне Босне (од ријеке Босне до Уне). Од 23. фебруара до краја јула, када је у западну Босну продрла група пролетерских бригада с Врховним штабом, јединице под Костином командом (око 14.000 бораца) створиле су огромну слободну територију повезану са Далмацијом, Ликом, Банијом и Славонијом.

Током 1942. године партизанске јединице, под командом Косте Нађа, ослободиле су: Приједор, Крупу, Добрљин, Кључ, Дрвар, Босански Петровац, Мркоњић Град, Јајце и др. Од 2. до 4. новембра Коста је руководио дотад највећом операцијом у Народноослободилачком рату — битком за Бихаћ. Његова тактика освајања утврђених градова, по систему клинова, изненађивала је и збуњивала непријатеља. Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито је 6. новембра Костиним јединицама упутио признање и похвалу за „јуначко држање при ослобођењу Бихаћа“.

У новембру 1942. године, када је основана Народноослободилачка војска Југославије и образован Први босански народноослободилачки корпус, Коста је постављен за његовог команданта. Врховни командант Јосип Броз Тито је 1. маја 1943. године својим највишим командантима додјелио официрске чинове — Коста Нађ, Пеко Дапчевић и Коча Поповић су тада постали пуковници, а неколико мјесеци касније генерали. Депеша о унапријеђењу Косту је затекла на путу за источну Босну.

Основни задатак дивизија којима је од јесени 1943. године командовао Коста Нађ, био је осигурање планираног продора НОВЈ на исток, у Србију. То је било могуће остварити тек 1944. године, када почиње прва фаза завршних операција за ослобођење Југославије. Почетком 1944. године постављен је за команданта Главног штаба НОВ и ПО Војводине.

У јесен 1944. године, и током зиме 1944/45. године, Костине јединице, које су (1. јануара прерасле у Трећу армију ЈА) форсирале су Дунав и Драву, тзв. Сремски фронт, потпуно ослободиле Војводину, Барању и део Славоније. У завршним операцијама, Трећа армија је три пута похваљена, за борбе код Батине, за брзи продор уз Драву, преко Славоније и Подравине у Штајерску и 15. маја за сламање непријатељски јединица између Целовца, Цеља и Марибора.

Преминуо је 19. новембра 1986. године у Београду.

Сахрањен је, заједно са супругом Душанком (1923—1998), у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Њихов син Бранко Нађ (1947—2017) био је вишеструки првак Југославије у аутомобилизму.