Престолонасљедник Александар Карађорђевић говорио је о свом односу са оцем, својој позицији у вријеме раскола, о томе како су га и послије смрти одвојили од оца, јер није могао да га сахрани тамо гдје је породица жељела, зашто се клонио политичких емигрантских кругова, те докле су досезали прсти Титових тајних служби у његовој породици.

Престолонасљедник Александар Карађорђевић

„Када је отишао одавде, мој отац није имао ни 18 година, имао је 17 година и неколико мјесеци. То је био велики притисак на њега. Био је директно изложен политичарима. Када су Нијемци напали Југославију, влада је прво прешла у Палестину, па у Каиро, па у Лондон… и он је као врло млад човјек на коме је велика одговорност, сваки дан гледао тоталне, извините на изразу, политичке глупости. Мислим да су политичари око мог оца закомпликовали ситуацију…“, испричао је Александар Други Карађорђевић и додао:

Ја нисам осјетио притисак служби, али мислим да мој отац јесте, рекао је Александар Карађорђевић.

Било је то вријеме оштрих подјела у Српској православној цркви у Америци, гдје се свештенство подијелило на такозване расколнике (себе су звали Слободна српска православна црква) који су прекинули везу са Патријаршијом у Београду (због веза са комунистима), и оне који су остали лојални патријарху Герману. Та линија подјеле из цркве прелила се на читаву српску емиграцију у Америци (и шире), а посљедично и на породицу Карађорђевић.

Прича о српском расколу остала је једна од неосвјетљених епизода српског 20. вијека, поготово оног дијела историје који се одвијао далеко од отаџбине. Јединство краљевске породице Карађорђевић, које је више него често „било на испиту“, потпуно је урушено овим расколом, који је због тога добио и статус „породичне трагедије“. А у центру породичног раскола нашла се и једна мистериозна жена, која је остала позната по надимку Мици Лоу – Милица Анђелковић из Аранђеловца.

Она је важила за блиску пријатељицу краља Петра, који ју је овластио као извршиоца тестамента (по ком је он наводно желио да буде сахрањен у Америци). Како се приповједало, на сахрани краља Петра, она се зближила са његовим млађим братом Андрејом, да би се убрзо и удала за њега и (само)прогласила се принцезом Маријом Евом Карађорђевић.

Остатак породице то није одобравао, ни њене везе са краљем Петром, ни брак са принцем Андрејом. Нити су јој признавали краљевско име Марија Ева. Једно је сигурно. Престолонасљедник Александар Карађорђевић, од 2000. године, када се вратио и настанио у Србији, никада није говорио о томе. О расколу. У Цркви. У српској емиграцији. У његовој породици.

„Да, мој отац је умро 1970. године. И он је имао много тешкоћа, много политичких тешкоћа. Највећи проблем је био са људима који су га окружили и савјетовали. Било је ту и добрих људи, наравно, али он се изгубио у тим политичким играма. Мој отац је био врло тужан што се никада није вратио у земљу“, рекао је он у интервјуу за Недељник.

О расколу у српској цркви је рекао:

„То је био план обавјештајних служби, да се направи подјела међу Србима у Америци. Немам доказе за то, али сам препознао те механизме креирања лажних подјела. Код нас су увијек власти радиле на разбијању опозиције. Мој отац је у једном тренутку препознао завјеру, али тада је већ био веома болестан. Он је покушао да сачува јединство цркве“.

„Александар Други Карађорђевић наводи да је он, као младић, био на супротној страни у том сукобу у емиграцији.“Ја сам увијек био на страни патријарха у Београду, то је тада био патријарх Герман, јер сам био против расколника. Нажалост, мој отац… Они су га привукли, увукли су га у ту причу тамо… Ту се нисмо слагали. Пробао сам да разговарам с њим, и знао је он добро да сам ја против подјеле у цркви, али био сам сувише млад човјек тада“.

О сукобима послије смрти краља Петра, Алекснадар каже:

„Отац је тестамент потписао у коми. То је светско чудо, да човек у коми потпише тестамент. Било је много проблема, али сада коначно имамо мир.“