Предсједавајући Савјета министара БиХ Зоран Тегелтија рекао је вечерас да је БиХ на самиту „Отворени Блакан“ у Охриду у функцији посматрача, али да очекује да Предсједништво БиХ у релативно кратком року донесе одлуку о приступању БиХ том пројекту.

Зоран Тегелтија

Тегелтија је истакао да је позив БиХ за чланство у овом пројекту, који се некада звао „Мини Шенген“, од почетка отворен за БиХ, те да поред БиХ, нажалост, ни Црна Гора није прихватила приступ, иако је нови премијер Дритан Абазовић исказао жељу да приступи, а и присутан је на самиту.

„Ја сам овдје јер знам да готово сва пословна заједница у БиХ жели да буде дио пројекта ‘Отворени Балкан’, и већина политичара, па да кажем и ентитета је опредијељена да приступи овом пројекту. Ту сам и да пренесем поруку члановима ‘Отвореног Балкана’ да се БиХ припрема и жели да што прије постане члан“, рекао је Тегелтија новинарима у Охриду.

Он је истакао да је сигуран да би овај пројекат помогао и пословној заједници, али и грађанима унутар БиХ, те подсјетио да је прошле седмице поново позвао Предсједништво БиХ да донесе одлуку о приступању „Отвореном Балкану“.

„Надам се да ће они чланови Предсједништва који су против, промијенити одлуку и разумјети колико је овај пројекат важан за пословну заједницу и грађане БиХ и да ће нам дати прилику, не предсједавајућем Савјета министара, неком од министара да буде члан, већ пословној заједници и грађанима да користе бенефите из овог пројекта“, рекао је Тегелтија.

Он је закључио да је у БиХ пословна заједница за чланство, за то је и највећи дио политичких групација, а да је само мали број политичара који се супротстављају овом пројекту.

„Ја их позвам и очекујем да Предсједништво у релативно кратком року донесе одлуку о приступању БиХ ‘Отвореном Балкану'“, рекао је Тегелтија.

Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија борави данас и сутра у посјети Сјеверној Македонији, гдје учествује на самиту „Отворени Балкан“, који се одржава у Охриду.

Иницијатива за сарадњу „Отворени Балкан“ укључује Србију, Албанију и Сјеверну Македонију, а предвиђа слободу кретања капитала, робе, услуга и људи између ове три земље.