Београд није имао довољно горива за све госте, па су у помоћ организаторима морали да притекну магарци, тада распрострањенији од камиона.

Вјенчање

Као и уочи сваког другог доласка гостију, што је пракса до данашњих дана, београдски општинари бацили су се на спремање и шминкање престонице уочи свадбе краља Александра и краљице Марије Карађорђевића.

У томе су, као и данас, имали свесрдну подршку штампе.

Репортери београдских рубрика растрчали су се по граду у лову на недостатке које треба отклонити: један је тражио да се у вријеме свадбених свечаности забрани долазак у град сељанкама које су из околних села доносиле млијеко. Мирисале су на млијеко и сир, и увијек биле у облаку мува…

Неколико дана сва је штампа брујала јер се испоставило да у Београду неће бити довољно бензина за све госте на свадби, а ни хране за магарце, заступљеније у транспорту од камиона. Хроничари биљеже да је Нушић „убиједио надлежне да без бензина неће бити ни свадбе, па нека они виде шта ће, и да је издејствовао да Министарство вјера наложи калуђерима манастира у Раковици да допусте да се сјече грање, да магарци не липсају…“

Познати комедиограф овом је свом послу приступио крајње озбиљно и свим срцем. Десило се тако да је у Београд пристигао Португалац, али три дана прије него што је најавио, па за њега није било хотелске собе. С гомилом пртљага, смјестио се пред најлуксузнији хотел „Српски краљ“ и ту, на сунцу, заспао.

Кад је то чуо Нушић, лично је ургирао да се несрећнику нађе сјмештај јер је овај дошао да у име португалске владе буде гост на свадби, али и да послије свечаности отвори дипломатско представништво. На краљевску свадбу у Београду своје изасланике, а неки и цијеле делегације, послале су многе државе, па чак и Јапан и Персија, данашњи Иран.

Допутовао је и гост из Аустрије, с којом је до прије четири године Србија ратовала, можда и зато што је ова држава сада била упола мања и била је република…

Једино је Бугарима био забрањен долазак! Сјећање на злочине њене војске према српском народу било је јаче од дипломатске етикеције. Педантни новинари забиљежили су да је само током 24 сата уочи вјенчања у Београд копном, морем и ваздухом допутовало више од 20.000 људи. „И ваздухом“, јер су неке високе званице стигле авионом. Долетјели су новинари више француских ревија и листова, преноћили у Београду и сутрадан се, пошто су прикупили материјал, вратили у Париз. Овој експедицији седме силе претходила је, два дана раније, слична, само из Енглеске, и то на вишем нивоу: долитио је са сарадницима главни уредник Дејли мирора. Телевизија ће тек бити откривена, у то вријеме њену улогу су играли филмски журнали. Сниматељима, који су похрлили из цијелог свијета, право на снимање је, у складу с тадашњом праксом у свијету, наплаћивано. То је право за свадбу било пренијето на организацију инвалида, али су други скинули кајмак, па се афера у новинама вукла годинама.