Предсједник Главног одбора СДС-а Милан Миличевић одустао је од кандидатуре за српског члана Предсједништва БиХ испред СДС-а, коју је недавно и сам потврдио гостујући у једној емисији, иако је коначну одлуку требао донијети Главни одбор странке. Шта се то дешава унутар СДС-а?

Милан Миличевић

Миличевић је предсједништву СДС-а упутио писмо гдје је образложио разлоге повлачења кандидатуре. У писму је навео да је разлог повлачења приједлог лидера СДС-а Мирка Шаровића да размисли о повлачењу, јер би његово кандидовање на изборима могло довести до подјеле у странци.

Својим писмом Миличевић је још једном показао колико је неслагања у овој партији и да су им фотеље битније од интереса Републике Српске.

Подсјећамо, Миличевић је већ више пута у јавности износио ставове о неслагању и трзавицама у СДС-у, а писмо упућено предсједништву преносимо у цјелости:

“Поштоване колеге, чланови Предсједништва Српске демократске странке,

данас је један од најважнијих и најсрећнијих дана у мом животу. Данас, након старијег сина Александра и његове супруге Ане, и мој млађи син Јован постаје љекар.

Данас нећу присуствовати сједници Предсједништва. Присуствоваћу одбрани Дипломског рада мог сина која се одржава управо за вријеме одржавања сједнице. Признаћете, веома јак разлог.

Иако су организатори упознати с тим, иако сам то неколико пута наглашавао, заказати сједницу Предсједништва СДС баш у том моменту када ја нисам у могућности присуствовати из наведених разлога, говори много.

Ипак, потребно је да вам се обратим, а пошто сам (не)свјесно онемогућен да присуствујем самој сједници, то чиним на овај начин.

Српска демократска странка као највећа опозициона партија требала је одавно да проведе процедуру избора кандидата за једну од појединачних функција за предстојеће изборе те да га што прије промовише и крене у кампању. ТО ДО ДАНАС НИЈЕ УРАЂЕНО.

Више пута сам сугерисао на неопходност раније кандидатуре и да ја, уколико бих био предложен, о евентуалној кандидатури могу размишљати до разумног времена, а које мислим да је одавно прошло.

Погрешно је и да о томе одлучује један или два човјека, па био то ја или било ко други.

Процедура одабира кандидата требало је да прође кроз Општинске и Градске одборе Српске демократске странке, што није учињено, а сада је за то касно.

Надам се да у Српској демократској странци ипак постоји план за побједу који ће промијенити ову лошу власт у Републици Српској. План којим ћемо грађанима понудити да нам повјере свој глас, али и створити у овом кратком периоду организацију која ће то испромовисати, али и сачувати изборну вољу грађана.

Поштовани чланови Предсједништва,

сматрам да предсједник странке већ дуго ствара предуслове и амбијент за своју кандидатуру на коју по мишљењу многих има право као предсједник. Његово легитимно право је да у том случају преузме одговорност и да у ту сврху искористи предуслове и унутарстраначке механизме који су створени по његовим замислима.

Све остало би, по мишљењу предсједника Српске демократске странке и једног дијела руководства, била подјела странке и опструкција. На прошлој сједници Предсједништва, предсједник СДС-а је предложио да до следеће сједнице, а која се управо данас одржава, размислим о повлачењу своје кандидатуре да не би дошло до подјеле у странци и прегласавања те да се предсједнику СДС-а омогући кандидатура.

Као рационалан човјек са много политичког и животног искуства желим предсједнику Српске демократске странке, који својом функцијом има право првог избора, успјешну кампању и да нас са својим личним оптимизмом доведе до побједе.”

Миличевић је прије свега овим писмом изразио незадовољство што је сједница одржана без његовог присуства, тачније баш на дан када његов син брани дипломски рад.

Поред тога, јасно је рекао како Мирко Шаровић ипак жарко хрли ка фотељи и функцији.

Миличевић је и овај пут својим иступом у јавност и обраћањем дао до знања каква је атмосфера у СДС-у. Након свега овога, тешко је повјеровати у јединство СДС-а, међусобну подршку, а посебно о интересима Републике Српске, њиховом патриотизму и залагању за грађане.

Свједоци смо у задње вријеме да све више функционера ове странке иступа из исте, или се мирно повлачи да не би долазило до даљих сукоба у сопственим редовима, а повлачење кандидатуре Милана Миличевића за једну од инокосних функција један је примјер њихове политике.

Да ли је фотеља удобнија од мирног живота и слоге у Републици Српској, показаће се у октобру.