12/06/2022

Потиче из прве половине 14. вијека и не зна се са сигурношћу ко га је сазидао. Вјерује се да је на мјесту које је и прије тог периода важило за свето (највјероватније још од времена краља Уроша првог) то учинио неко од Мрњавчевића.
Манастир је четири пута рушен и поново зидан. Необично народно име Иверица вјероватно потиче из времена кад су га обновили монаси из грузијског манастира Ивириона са Свете Горе. Монаси су бјежећи од Турака, почетком 15. вијека, уточиште нашли у непроходној Сићевачкој клисури и ту на остацима опустјеле српске светиње поново подигли богомољу.
Манастир су Османлије срушиле негде током 16. вијека и из тог времена потиче и легенда која каже да су Турци баш ту побили многе недужне људе и живе сахранили 12 младих дјевојака – невјести у вјенчаницама.
Светиња је тиховала у рушевинама све до краја 19. вијека. Тада га је, помало иронично, открио – прогрес. Инжињеријске јединице српске војске у близини су 1898. припремале терен за прокопавање тунела и пролаза за пут и пругу кроз Градиштански кањон Сићевачке клисуре.
Према легенди, један од војника је уснио сан у коме му је неки глас рекао да се налази на мјесту светиње и кад су војници почели да копају пронашли су темеље претходне светиње. Баш негдје у то вријеме пронијела се и вијест да се краљ Александар први Обреновић замало удавио у мору код Бијарица у Француској. У знак захвалности Богу који је спасао њиховог краља војници су се заклели да ће обновити манастир.
Војска је манастир обнављала три године, прије него што је за подухват сазнао и краљ Александар, који је туда пролазио на путу ка Пироту. Дирнут љубављу својих војника краљ је прискочио у помоћ и постао ктитор манастира.
Једини војни манастир СПЦ
Од освешћења 1898. године па све до 1903. манастир је био у посједу војске Србије и у њему су вјерску службу вршили војни свештеници. То потврђује указ краља Александра од 19. фебруара 1901. године кад је за старјешину манастира постављен војни свештеник Жунић, наводи Историјски забавник.
Манастир је у том периоду носио име Краљевски српски војни манастир Света Петка Иверица. У историји српске православне цркве није познат сличан пример.
Након Мајског преврата манастир прелази у власништво Епархије нишке. Данас представља непокретно културно добро као споменик културе.
09/03/2026