Протокол церемоније преписан је од Румуна, чији се краљ крунисао 23 године раније, али је требало направити круну и остало што уз њу иде.

Крунисање

Србија се 1903. године, кад су завјереници 29. маја убили краља и краљицу из династије Обреновића, нашла у немилости међународне заједнице. Европа је била згрожена – штампа у Бечу и Лондону писала је о балканским варварима, а на готово свим дворовима била је проглашена жалост.

Нови краљ Петар први Карађорђевић хтио је да крунисањем барем мало ублажи ово нерасположење и потврди своје право на власт, али ни то није ишло сасвим глатко – услови су се стекли тек наредне 1904. године. Церемонија крунисања трајала је од 20. до 22. септембра, како је тадашња штампа забиљежила: „У присуству готово свих архијереја, свештенства и мноштва делегација страних земаља“, подсјећа Курир. Ове делегације, међутим, чинили су изасланици нижег ранга, а од владара био је само црногорски књаз Никола, Петров таст, са сином Данилом.

Мајстори из Француске

Крунисање је, иначе, ритуал којим владар, који је већ примио фактичку државну власт, свечано преузима симболе власти, владарске инсигније. У Србији вијековима прије тога није било крунисања, па је све морало да се ради испочетка. Протокол церемоније преписан је од Румуна, чији се краљ крунисао 23 године раније, али је требало направити круну и остало што уз њу иде – скиптар, државни шар, односно украшену куглу која симболизује планету, и плашт с посебно украшеном копчом. Осим плашта, који је рађен у Бечу.

Министарство иностраних дјела у уговор је ставило да укупна цијена не смије прећи 20.000 динара у злату, а Французи су на то дали попуст од пет одсто, па је све коштало хиљаду динара мање.

Посљедње крунисање

На дан крунисања сви ови предмети су у посебној поворци пренијети у Саборну цркву да ту преноће и буду освештани. Крунисање је било забава за цијели Београд, кроз који је краљ прошао на путу од двора до Саборне цркве у пратњи синова и свите. Пред црквом су га дочекали архијереји и свештенство, који су га одвели до пријестола. Крунисање је почело краљевим читањем „Вјерују“, послије чега је био огрнут краљевским плаштом. Потом је сам краљ ставио круну на главу, узео скиптар у десну руку, а шар у лијеву руку и сјео на пријесто. Ниједан краљ послије њега није се више крунисао. Ни Александар, ни Петар други…

Само су „преузимали престо“

Круна је чувана у капели при двору, у Првом свјетском рату ношена је преко Албаније, а сада је у посједу Историјског музеја и чува се у трезорима некадашње Аграрне банке на Тргу Николе Пашића.