Споменик посвећен побjеди у бици на Зебрњаку код Куманова завршен је 1937, а Бугари су га уништили већ 1942, покушавајући да обришу све трагове постојања Срба у Македонији.

Зебрњак

Послије рата остаци споменика су конзервирани, али никаквог озбиљног надзора није било.

Према тврдњама Срба из Македоније, студенти Медицинског факултета у Скопљу вјежбали су на костима из Зебрњака.

Побједом у бици на Зебрњаку код Куманова октобра 1912. године, у Првом балканском рату, српска војска отпочела је коначно ослобођење Македоније и Косова од вишевјековног турског ропства.

Највиши споменик

Уочи десетогодишњице битке група српских старих ратника ратних формирала је одбор за подизање споменика на Зебрњаку, али је до остварења њихове замисли требало да прође још 15 година. Постављен и освећен тек на 25. годишњицу српске побједе, 31. октобра 1937. године, имао је облик куле-обелиска висине 48,5 метара и био највиши споменик на цијелом Балканском полуострву.

У приземљу здања које је пројектовао архитекта Момир Коруновић, и сам учесник у бици, била је костурница. Над њом је био музеј. Изнад подножја споменика, на 18. метру од земље, налазила се меморијална капела. До ње се стизало отвореном спиралном рампом, дуж које су били постављени аутентични топови коришћени у Кумановској бици.

Пет спратова изнад капеле повезивале су дрвене степенице, а на самом врху куле налазиле су се јаке петролејске светиљке – симболична кандила за душе мртвих, чија се свјетлост ноћу видјела издалека. На врху читаве грађевине налазио се крст, док је њен највиши спрат био украшен грбом Краљевине Србије.

На дан освећења споменика у костурницу су положени посмртни остаци око четири стотине страдалих припадника српске војске, који су до тада били чувани у оближњем средњовековном манастиру Светог Ђорђа, задужбини српског краља Стефана Уроша другог Милутина, у Старом Нагоричину.

Кости идентификованих бораца биле су црним сандучићима, а непознатих у бијелим врећема. Мјештани села Младо Нагоричане износили су их из цркве и полагали их на топовски лафет, а родбина погинулих их је уз нарицање покривала цвећем. Кад су све кости биле изнијете, топовски лафети покривени су српском тробојком, а затим су их упрегнути коњи повукли ка Зебрњаку.

Ипак, погинули ратници нису нашли мир. Само три и по године касније Југославија је окупирана, а Куманово је запало Бугарској.

На дан Ћирила и Методија, 24. маја 1942. године, окупатор је минирао спомен-костурницу на Зебрњаку.

Морбидне вјежбе

“Свуда унаоколо разбацан камен и арматура, топови су били ослобођени ланаца и гурнути у провалију. Иза себе су оставили траг смрвљеног камена и растиња… На стотинак метара од споменика могли су се примјетити дијелови српске круне двоглавог орла како непомично леже у базалтном камену. Десетак метара источно од споменика пао је масиван мермерни крст с врха…”