Посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сања Вулић истакла је да је 16. јун један од датума издвојених као симбол страдања српског народа у низу тешких дана у току Одбрамбено-отаџбинског рата када су Срби Сарајевско-романијске регије бранили право на живот, опстанак и идентитет.

Сања Вулић (Фото: Српскаинфо)

– Сарајевско-романијски корпус Војске Републике Српске је три и по године часно и храбро, слиједећи најсвјетлију и вијековну традицију српских ратника палих за достојанство нације, штитио свој народ и његова огњишта, бранио немоћне, и на слободној територији омогућио прихват хиљада страдалника, протјераних, мученика који су тражили спас од страшних погрома – рекла је Вулићева за Срну поводом 16. јуна – Дана одбране Сарајевско-романијске регије.

Она је нагласила да је Војничко гробље Мали Зејтинлик на Сокоцу симбол страдања на подручју Сарајевско-романијске регије и мјесто које памти поновљени злочин над српским мученицима и најболније дане на Романији када је, након егзодуса из Сарајева, примало српске хероје који су по други пут сахрањивани.

Она је подсјетила да су сарајевски Срби прошли страхоте у 123 логора у родном граду, а њих 8.225 су мучки убијени и до данас им кости леже у бројним знаним и незнаним стратиштима.

– Питам се у ком паралелном свијету живи Бакир Изетбеговић који говори о „јуначкој војсци која ниједан злочин није починила“? Ти његови „јунаци“ у мају 1992. године побили су 104 цивила, жене, дјецу и старце, у Чемерном, Брадини и Ледићима и затрли им траг. Нема трага ни Србима у Сарајеву. Они су или побијени, или протјерани и исељени, а они који су остали сведени су на ниво од два, три одсто укупног броја становништва. То су ти Бакирови „јунаци“ који Србе називају геноцидним народом – нагласила је Вулићева.

Она је додала да се не може ићи напријед без хришћанског опроштаја, али заборав би био највећи гријех.

– Свако наше дијете у оквиру шкослких екскурзија морало би бар једном видјети Крф и Видо, Солун и Зејтинлик. У Прагу морају се поклонити Јиндриховицама, а у Тунису, гробљу српских војника у Бизерти. Неговање свијести о томе да је наш народ у 20. вијеку претрпио страхоте и да смо уништавани само зато што смо Срби предуслов је нашег опстанка, поноса и људског достојанства – оцијенила је Вулићева.