Илустрована дописница појавила се код нас прије него игдје у свијету, у издању Змаја, новосадског листа који је уређивао Јован Јовановић – Змај.

Сачувани примјерак упућен је у Сомбор 19. маја 1871. године из редакције листа са сједиштем у Бечу. Штампана је у Бечу, а илустровао је поручник српске војске Петар Манојловић.

На њој је представљен змај раширених крила који бљује ватру из ноздрва и муње из чељусти. При дну су симболи Оријента и Запада: Босфор, минарети Истанбула, Турчин са лулом, пароброд, тунел, воз, куполе православне цркве, вјероватно у Москви.

Илустрација на овој дописници није споредна. Она покрива читаву дописницу и то је аргумент у тврдњи да је ово заиста разгледница. Према томе, прва на свијету.

Поштанске саобраћајне карте, потом и дописне карте, ипак, биле су без илустрације све до пред крај 19. вијека, а код нас до 1896. године.

Сатирични лист „Змај“ покренуо је 1864. Јован Јовановић у Будимпешти. Име је сковано као игра речи: 3. мај по јулијанском календару био је дан одржавања Мајске скупштине 1848. на којој су Срби саставили захтјеве о аутономији које су поднијели врховној власти у Бечу, наводи портал Лепоте Србије.

Све до 1868. године, када је лист пренијет у Нови Сад, у „Змају“ је објављен читав низ илустрованих сатиричних прилога, од којих су поједини представљали изванредне примјере претеча првих стрипова. И посљедњи број „Змаја“, издат у Бечу 1871. године, доноси на насловној страни сличан примјер.