Власт је реаговала поништавањем избора или суспендовањем изабраних комунистичких одборника, а у неким мјестима и њиховим хапшењем.

У годинама послије Првог свјетског рата, који је за собом оставио милионе мртвих и велика материјална разарања, наступила је свјетска економска криза. Масе су биле незадовољне постојећим друштвеним системима, па револуција каква је већ била изведена у Русији 1917. није изгледала немогуће ни у другим земљама Европе.

На изборима за уставотворну скупштину новоформиране Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, од укупно 419 посланичких мјеста, Демократска странка освојила је 92, други су били радикали са 91, а трећа, са 58 посланика – Комунистичка партија Југославије.

На локалним изборима у Србији и Македонији, касније у љето те године, комунисти су побједили у 37 општина (Ниш, Лесковац, Шабац, Ваљево, Крагујевац, Скопље, Прилеп…) и у Београду, гдје је комуниста Филип Филиповић изабран за градоначелника!

Власт је реаговала поништавањем избора или суспендовањем изабраних комунистичких одборника, а у неким мјестима и њиховим хапшењем.

Лажна примопредаја

Комунистички одборници у Београду били су позвани у градску скупштину да се, наводно, обави примопредаја власти. Али умјесто чиновника, у свим канцеларијама су за столовима сједели полицајци, а Филиповићу и друговима уручено је рјешење о суспензији које су морали да потпишу. Било им је дозвољено да зграду Скупштине напусте само сви заједно…Слиједеће године, актом званим Обзнана, Комунистичка партија Југославије је забрањена.

Филип Филиповић родио се у Чачку 1878, а послије две године студија на београдском Техничком факултету постао је социјалиста.

Логорашки дани

Већи дио Првог свјетског рата проводи у аустријским логорима, а након Октобарске револуције почиње активно да ради на ширењу свјетске револуције. Протјеран је из Аустрије крајем 1918. године, па преко Будимпеште долази у Загреб.

Учествује у оснивању Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста). Наредне године, ова партија прераста у Комунистичку партију Југославије, а Филип Филиповић један од њених највиших функционера.

Власти су грубо нарушиле изборну вољу народа, па није преузео управљање Београдом 1920. И не само то: послије неуспелог атентата једног комунисте на краља 1921, ухапшен је заједно са осталим члановима руководства КП Југославије и осуђен на двије године затвора, које је издржао у Пожаревцу.

Стаљин га је стрељао 1937. Има разлога да се вјерује да је томе допринио и Тито, који се по доласку на чело КПЈ потрудио да елиминише све старе руководиоце.

На зиду у београдској Сремској улици и данас стоји позив грађанима да гласају за Филипа Филиповића из 1920!