У знак захвалности што је хиљадама Руса пружио уточиште, мајка цара Николаја поклонила ју је краљу Александру Првом Карађорђевићу.

Према јеванђељу, Исуса Христа у ријеци Јордан крстио је Јован Крститељ. Његово тијело, пошто му је цар Ирод одсјекао главу, сахрањено је у самарићанском граду Севастију. Предосјећајући да ће Римљани да спале Јованово тијело, Свети Лука тражио је од Севастијаца дозволу да га понесе, али они нису хтјели да се одвоје од светиње. Дали су му само десну руку…Све до средине петнаестог вијека, рука Јован Крститеља чувана је у Цариграду, а онда је пред Турцима склоњена на Малту.

Кад је Наполеон заузео ово острво, мошти поштованог свеца и јеванђелисте предате су 1798. године руском цару, а послије Октобарске револуције 1917. руку је мајка посљедњег руског цара Николаја са собом понијела у Лондон. У знак захвалности што је пружио уточиште хиљадама Руса избјеглим пред Лењином, царица мајка је руку Јована Крститеља, једну од највећих светиња у хришћанском свијету, поклонила краљу Александру Првом Карађорђевићу.

Руку је у Београд донио њен штићеник Тимурас Багратион, коме је Александар одмах понудио висок чин у југословенској војсци. Међутим, овај Рус је одбио такав гест пажње. Тражио је да прво прво заврши Војну академију, а тек послије је прихватио мјесто официра у краљевој гарди.

Рука Јована Крститеља чувана је дворској у ризници, одакле је о великим празницима изношена у краљевску капелу.

Остала у Острогу

Заједно са осталим драгоцјеностима, пред Нијемцима је 1941. пребачена у манастир Острог, али је из необјашњивих разлога краљ Петар није понио и даље.

„Кад је мама (југословенска краљица мајка Марија – прим. М. П.) чула да ковчег у коме је била реликвија није понијет, била је врло тужна и забринута. Плашила се да због изгубљене руке на нашу породицу не падне тешко проклетство“, остало је записано сјећање млађег Петровог брата Томислава на избјегличке дане у Лондону, подсјећа Курир.

Лутање ове реликвије настављено је и послије рата. Причало се да је руку заплијенио Геринг и да ју је даровао Хитлеру, а овај њоме наградио свог чувеног командоса Ота Скорценија.

Принц Томислав каже да су му у Шпанији, знајући њену предисторију, нудили да руку Јован Крститеља откупи за милион фунти.

Монах дојавио Удби

„Можда је и боље што је било тако јер да сам имао тај новац, дао бих га за ту реликвију и очито омогућио фалсификаторима да дођу до велике зараде“, испричао је касније. Рука је, међутим, била у Острогу, све док један од острошких монаха није рекао Удби какво се благо налази у манастиру, па је 1951. однијето. Тек 1968. полицајац који је у томе учествовао рекао је игуману Острога да је рука похрањена у музеју на Цетињу. Борба Митрополије црногорско-приморске да светиња буде враћена трајала је до 1993. Рука Јована Крститеља сада је у посједу митрополије.