Године 1926. у Београду је основано акционарско друштво „Аеропут“, али почетак није обећавао.

Тадија Сондермајер

Авионским путницима у почетку није било лако: до аеродрома у Панчеву, отвореном 1923. године, стизало се преко Земуна, одакле је полазио брод за панчевачко пристаниште, па фијакером, онда до ливаде, поред данашње „Утве“, одакле су полијетали авиони.

Године 1926. у Београду је основано акционарско друштво „Аеропут“, али почетак није обећавао. Интересовање за његове акције је било никакво. Судбину српске авијације преокренула су два пилота из неколико година раније завршеног рата. Директор „Аеропута“ капетан Тадија Сондермајер и поручник Леонид Бајдак.

Тадија био је син Романа Сондермајера, Пољака који је са мјеста доцента за хирургију на Краковском универзитету дошао у Србију 1886. године, гдје је добио чин санитетског пуковника и био први хирург српске војске.

Командант нишког пука

Бајдак је био емигрант из Русије, царски официр. Пред Други свјетски рат био је командант ваздухопловног пука у Нишу, а послије капитулације Југославије прешао је у њемачку службу. Након рата, побјегао је у САД и тамо умро.

Њих двојица су 1926. из Новог Сада одлетјели двокрилцем „потез“ у Париз и ту одржали конференцију за штампу онако како ће тек пола вијека касније то да пропише наука о маркетингу.

Најавили су да ће, у циљу показивања свих предности новог саобраћајног средства – авиона, одатле, из Париза, одлетјети у Индију, у Бомбај, и вратити се на исти начин. Тако су и урадили: у 15 етапа превалили су 14.800 километара за 11 дана, од 20. априла до 2. маја 1927. године, кад су пред 30.000 људи слетјели у Београд, на аеродром испод Бежанијске косе.

У Новом Саду, на свечаном дочеку послије овог подвига, ученице Школе за умјетничке занате уручиле су им пехар, а „усхићене Новосађанке“, пише један хроничар ових збивања, „падале су у несвјест кад би се негдје појавили“. Акције „Аеропута“ су скочиле, а Сондермајер је остао његов директор до 1941.

Дуел с Црњанским

Али лако је могло да се деси да му и каријеру и живот – прекине један писац. Ријеч је о великом заљубљенику у авионе Милошу Црњанском, који се упустио у расправу са петорицом официра о томе који су авиони бољи: француски или њемачки.

Црњански је био прзница, па је ваздухопловце, сву петорицу, испљускао по лицу својом бијелом рукавицом. Позвао их је на двобој. Сви су одбили да се туку знајући да је то погибељно за Црњанског, сем Тадије Сондермајера, који је остао да брани официрску част.

Дуел је одржан у Вршцу. Црњански и Сондермајер стали су насред пољанчета окренути леђима, а онда су на знак секунданта почели да се удаљавају.

Послије десет корака, окренули су се један ка другом. Право да пуца први имао је Црњански, али је промашио. Храбро је чекао хитац Сондермајера, али је овај џентлменски пуцао у ваздух. Тако је двобој окончан.

Комунистичке власти су 1944. ухапсиле Тадију Сондермајера. Послије годину дана затвора, ослобођен је и запослио се у администрацији грађевинског предузећа „Полет“. Умро је 1967. „Аеропут“ је претворен у ЈАТ.