НОВОСТИ

ИСТОРИЈСКО ПУТОВАЊЕ ЗЛАТОТКАНЕ ХАЉИНЕ! Свадбени поклон књегиње Љубице одолио вијековима – генерације га преносиле са кољена на кољено |

НА ХРВАТСКОМ ОСТРВУ САЧУВАНА ЈЕДИНА ФРЕСКА ПРВОГ СРПСКОГ КРАЉА! Цар Душан имао је само један захтјев, АЛИ… |

НАЈМЛАЂИ ДЈЕЧАК ИМАО САМО 12 ГОДИНА „Доста су свијету једне Шумарице“ |

ШТА ТЕСЛА КАЖЕ ЗА РЕЛГИЈСКЕ ПОУКЕ Одрастао је у породици преданих вјерника |

ШЕСТ НАЈУТИЦАЈНИЈИХ ВЛАДАРКИ СРБИЈЕ! Једна је из лозе Немањића, друга, „Велика госпођа“, знала је да се обрачуна са опозицијом! |

ЗАШТО СЕ ТОЛИКО ЋУТАЛО? Побили 340 цивила, од тога 140 српске дјеце млађе од 14 година |

МАНАСТИР ОБНОВИО ДЈЕДА КРАЉИЦЕ ДРАГЕ МАШИН У четвртом гробу пронашли потпуно цијеле чудотворне мошти |

КРАЉЕВО УТОЧИШТЕ ПРИЈЕ ПОВЛАЧЕЊА Овдје се чувало Мирослављево јеванђеље, а Патријарх Павле је у два маха био монах |

ОСТРОГ НИЈЕ ЈЕДИНИ ХРИШЋАНСКИ МАНАСТИР УКЛЕСАН У СТИЈЕНИ Вјерује се да су на тим мјестима свеци Петар и Павле читали своје проповиједи |

ВЈЕЧНО МЈЕСТО ЛАЗАРЕВОГ КОСОВСКОГ ЈУНАКА Познат са слике Уроша Предића „Косовка девојка“ |

ЗАШТО НАМ БОШЊАЦИ И ХРВАТИ СТАЛНО ОТИМАЈУ ЉИЉАНЕ? Ацовић: То је МРЖЊА ПРЕМА СРБИМА!

22/06/2022

Кринови су били на круни Стефана Првовјенчаног 1219. године, а од 1882. налазили су се на грбу тадашње Краљевине Србије, подсјећа чувени хералдичар.

 

 

Изглед новог грба Фудбалског савеза Србије (ФСС), мада још није званично ни објелодањен, већ је на друштвеним мрежама изазвао лавину реакција појединих Бошњака и Хрвата, љутих што ће се на том грбу наћи и љиљани, који су, по њиховом мишљењу, симболи Босне и Херцеговине. Хералдисти, међутим, наглашавају да су љиљани српски симбол који потиче још из позног средњег вијека!

– Љиљани, односно крин, званично су у српској историји још од 1882. године, откад се и налазе на грбу тадашње Краљевине Србије, а незванично се ови симболи појављују код нас још у позном средњем вијеку. Крин се у нашој историји јавља још код крунисања Стефана Првовјенчаног, и то 1219. године, када је овај симбол био на његовој круни – рекао је за Курир хералдичар Драгомир Ацовић и додао:

 

Преузимање симбола

– Међутим, љиљане су од нас преузели Бошњаци, па се код муслимана овај симбол јавља код крунисања Твртка за краља Срба и Босне, и то у манастиру Милешева 1377. године.

До тада на грбу Котроманића није било љиљана, већ се првобитни грб састојао од траке у хералдичком пољу. Отуда се он појављује и у њиховој историји. То што Хрвати и Бошњаци стално покушавају да присвоје наше симболе или да нас оптужују за крађу, показује само мржњу према нашем народу.

Ацовић је објаснио и да крин у хришћанству симболизује знак чистоте и везује се за поимање Богородице. – Као хришћански мотив они означавају изабраност, непорочност Богородице. Спој три латице у горњем делу хералдичког цвијета симболише Свето Тројство. Први пут се спомињу још у Старом завјету у изреци да су љиљани најчистији на свијету – закључио је он.

Љиљан је један од најучесталијих мотива у хералдици. Код нас их срећемо у доба Немањића (грбови, круна, новац), а њихов симбол ослања се на стихове из Старог и Новог завета и на култ Богородице. Љиљане су од нас преузели Котроманићи, па су их одатле потом увели и у Босну. Идентични љиљани с грба репрезентације налазе се и на садашњој застави и грбу Републике Србије – објаснили су из ФСС.

 

Присвајају и зелену боју, а то је боја српског патријарха!

Хералдичар Драгомир Ацовић каже за Курир да Хрвати и Бошњаци одувијек покушавају да присвоје наше симболе или да нас оптужују за крађу, а међу њима је и зелена боја:

– Одувијек се водила полемика око зелене боје, за коју су нас муслимани оптуживали да смо је украли од њих. Зелена боја у хришћанству припада спектру литургијских боја. То је боја мученика, симбол наде за вјечно блаженство стечено заслугом Исуса Христа и даром Светога духа. Зелене боје је, иначе, и одежда коју носе патријарси, они се чак и потписују мастилом зелене боје, којом су исцртане рајске ријеке. О химни, застави и грбу су одувијек вођене расправе уз много доказивања, али тај прекор ће очигледно увек бити присутан.

Током рата у БиХ муслимани ставили љиљане на своје заставе.

У српске земље љиљан долази преко Византије, а његов утицај се ширио преко Хума даље у Србију. У средњовјековној Србији мотив љиљана срећемо на краљевским регалијама, манастирским фрескама, новцу. Године 1888. два златна љиљана су унета на грб Краљевине Србије као симбол њеног континуитета с династијом Котроманића. Љиљани нису били на грбу Државе СХС, Краљевине Југославије, ни СФРЈ, али су се поново појавили на грбу и застави независне Србије 2006. Током рата у Босни, босански муслимани су користили стилизовани грб Котроманића као ратну заставу, сматрајући љиљане својим симболом. По том основу су га користили до 1998. године.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести