Наизглед традиционална босанска кућа надомак Коњица заправо је улаз у једну од највећих тајни из времена Хладног рата – Титов нуклеарни бункер, тако почиње репортажа ББЦ о највећој инвестицији бивше Југославије.

Титов бункер скривен испод планине Златар надомак Коњица у централном дијелу Босне и Херцеговине држан је у тајности деценијама, а данас је отворен за јавност и представља једну од најнеобичнијих умјетничких галерија на свијету.

У његову изградњу је уложено 4,6 милијарди долара, а грађен је у периоду између 1952. и 1979. године са кључном намјеном да се у њега склони тадашњи предсједник Тито, његова супруга и његових 350 најближих сарадника у случају нуклеарне катастрофе, која је тада била стријепња цијелог свијета, наводи Тањуг.

Бункер је био чуван у тајности све до 1992. године, када га је открила босанска војска, која је такође наставила да га чува у тајности још неко вријеме. Након што је отворен за јавност, постао је једна од популарних дестинација, не само туриста, него можда прије заљубљеника у модерну историју Хладног рата, наводи се у репортажи.

Ово здање није само примјер перфектно сачуваног дијела скорије историје, него је постао и једна од најзанимљивијих умјетничких галерија на свијету уопште, приказујући радове који описују живот у бившој Југославији и промјене које су довеле до њеног распада.

„Тренутно у бункеру имамо 137 умјетничких дјела које је стварало 106 умјетника. Већина, тачније 76 уметника је своја дјела постављена овдје представило на бијеналу у Венецији са изузетним успјехом, због чега су многи стручњаци нашу колекцију прогласили највреднијом колекцијом савремене умјетности у југоисточној Европи“, рекао је за ББЦ главни водич у некадашњем Титовом бункеру Мирнес Бајић.

Он је оцијенио да су умјеничка дјела постављена у бункеру „провокативна за посјетиоце“, због тога што, како каже, они не само да могу да виде историју него их та дјела наводе да размишљају о савременом тренутку, али и о будућности.