Метино брдо се налази на нешто више од два километра од центра града, пређе се на десну обалу Лепенице и крене у правцу Бреснице. До њега се може стићи аутомобилом за само пар минута, градским превозом, али и лаганом шетњом. Његова близина је посебно битна јер је то права прилика за излет или да одведете госта који није из Крагујевца да ужива у панорамском погледу на град.

Када завршите са панорамским погледом на град примjетићете  споменик који се налази у парку на Метином брду. Споменик је посвећен Радоју Раки Љутовцу, у облику је топа и окружен клупама. Крагујевац је у много чему први, тако је и у обарању првог непријатељског авиона током Првог свjетског рата. Баш на овом мјесту 1915. године налазио се Радоје Љутовац када је уз помоћ топа оборио њемачки авион.

Пошто је Први свјетски рат видио употребу до тада невиђених техничких средстава, а једно од њих су били авиони (ареполани), српска војска је оформила неколико јединица које би осујетиле непријатељске војне планове. Једна батерија противавионаца била је распоређена на Метином брду, поред Крагујевца. Прва допунска батерија артиљеријског пука „Танаско Рајић”. У њој и редов нишанџија Радоје Рака Љутовац, трговачки помоћник, родом из села Пољна, поред Трстеника, рођен 1887. године. Учествовао је у оба балканска рата, да би у овом био пребачен у ту „специјалну” јединицу, намјеран да туче авионе који би се обрушили на Крагујевац.

У батерији су били топови „шнајдер”, али се редов Рака Љутовац нашао поред заплијењеног турског топа, „крупа М1903”. Нанишанио је предводника ескадриле. По једној причи, нишанио је директно кроз цијев, не користећи нишанске справе, већ као што се гађа зец у трку или птица у лету, мало испред мете. По другој, направио је неку врсту нишана, тако што је на уста цијеви топа ставио конац и тако направио кончаницу.

Водио је топ онако како авион лети, с претицањем од две дужине авиона. Гледао је кроз онај крстић и цијев и опалио. Постоји верзија да се тада на њега обрушио командант батерије, зато што улудо троши муницију. Ипак, видјели су да је добро темпирана граната експлодирала на правом месту, у близини авиона. Авион се нагло пропео, а потом је из њега почео да избија густ црни дим. У ковитлацу се срушио право у град.

На ватреном положају настало је затишје од неколико секунди, а затим одушевљење. Рака је једним хицем оборио аероплан!

Прича о Ракином подвигу брзо се раширила кроз војску, па кроз цијели град. Награђен је Карађорђевом звијездом и ванредно унапређен у каплара. Рат је наставио у артиљерији, а на Солунском фронту догурао је до наредника. По завршетку рата и демобилизацији, наставио је да се бави трговином. Тридесетих година успио је да отвори радњицу у Трстенику коју је водио до смрти, 25. новембра 1968. године. Између два рата био је чест и врло виђен гост на славама артиљеријских јединица војске нове државе. Чак је на паради трупа Војске Краљевине Југославије, одржаној на Бањици, 1938. године, виђен на почасној трибини, као гост артиљераца, подсјећа Курир.

Редов Рака у друштву ђенерала, министара, војних аташеа.

Дан кад је Рака Љутовац оборио авион узет је за дан рода Артиљеријско-ракетних јединица за противваздухопловна дејства Војске Србије. Тешко да постоји прикладнији датум.