30/06/2022

Банат је био једно од одредишта српског народа током многих сеоба. Централни град ове области био је Темишвар, у коме је 1845. године рођен Јован Ивановић.
У историји је остао упамћен по романизованој верзији свог имена Иосиф или Ион Ивановици. И поред ове промјене, своје име и поријекло никада није заборавио. Његово интересовање за музику почиње у раном дјетињству када је научио да свира флауту. Таленат за музику касније га је довео до тога да постане један од најбољих музичара у војном оркестру.
Својевремено желио да своје музичко знање пренесе и да буде од користи ондашњој Србији, али је код надлежних наишао на неразумијевање. Када је у Београду хтио да отвори вишу музичку школу, краљ Милан Обреновић га је одбио ријечима:
– За музику нема буџета, треба војску опремати!
Са својих 36 година Јован Ивановић доживљава да се за његов рад заинтересује чак 60 страних земаља. Њемачки медији су га прогласили румунским краљем валцера. Његови валцери су се чули широм Европе, Америке и Азије. Још један велики успјех овај композитор доживљава у својој 45. години живота. Те 1889. године побиједио је на такмичењу које се одржавало у част руског цара Александра. Тада је у конкуренцији од чак 116 композитора изабран за најбољег.
Био је препознатљив по својим валцерима од којих му је најпознатији, Таласи Дунава, донио планетарну славу. Ову композицију изводили су касније, у 20.вијеку и Френк Синатра, Ђанго Рајнхарт, Енди Виљамс, Том Џонс, Ген Милер… Данас га највише изводи планетарно популарни диригент Андре Рију.
09/03/2026