Вила Извор, која носи кодни назив „Објекат 99“, била је оаза у којој су Јосип Броз Тито, његови пријатељи и бројни политичари уживали у луксузу.

Здање скривено крај Плитвичких језера у шуми, како не би било под будним оком летјелица, деценијама је словило за најраскошнију предсједничку палату.

Вила је изграђена након Другог свјетског рата, по Титовом налогу, а у изградњи, која је трајала годинама, учествовало је на стотине робијаша са Голог отока, из Градишке, Лепоглаве и Митровице. Причало се да је назив „Објекат 99“ добила по броју робијаша који су своје животе „улили“ у темеље, али та прича никад није потврђена.

Са друге стране, већина тврди да је 9911 био је број војне поште којој је припадала, а да ју је народ звао скраћено Вила 99.

Грађена је по пројекту архитеката Звонимира Марохнћа и Рикарда Марасовића, а робијаши су наводно све зидали са својих десет прстију. Чак је и тунел копан ручно и ниједна машина није дошла на имање.

Камен за изградњу возом је долазио са Медведнице, док су уникатни намештај правили затвореници. Унутра је све бљештало од скупоће, од мермерних стубова и степеница, до меканих итисона и масивног дрвета које је лакирано у седам слојева. Са градњом се завршило 1953. године.

Ипак, сав тај луксуз данашњи посјетиоци не могу да виде. Од виле су остали малтене само голи зидови… „Случајни пролазници“ су из палате однијели све што се однијети могло – билијарске столове, клавир, чуњеве из куглане, паркет, ламперију, утичнице и прекидаче, чак и радијаторе и котлове из котларнице… На здању нису остали читави ни врата ни прозори – лупани су и разбијани, а кров тешко одолијева рубу времена и ударима киша. Да је ту некад било живота говоре само поцјепане завесе које и даље вијоре на вјетру, пише Телеграф.

Ипак, и сада када бисте ушли у њу, могли бисте да осјетите дух старих времена. Вила је специфична због своје главне камене куле, која подсјећа на утврђење. Мало ко зна да је имала и свој биоскоп, као и више сала за састанке и канцеларије које су међусобно повезане. Када би се завршили тајни преговори политичари су ту, заједно са Брозом, знали да се опусте уз добар виски и скупе цигаре. Уколико би неко остајао да ноћи, чекао га је један од 20 луксузних апартмана на спрат, са прелијепим погледом на шуму.

Тито је боравио у апартману број 2, који се налази у сјеверном крилу, а касније када му је попустило здравље у вилу је постављен лифт, како се Броз не би мучио уз степенице.

Многи вјерују да је Тита Јованка наговорила да зида овај луксузни комплекс од 6.500 квадрата, који је удаљен само неколико десетина километара од њене родне куће у Јошанима. И Јованка је знала са Титом да дође у Извор, па би се испред виле сликали са пионирима, док би бар један од вучјака, који су чували имање, позирао са њима на фотографији.

До виле је могло да се дође, односне из ње оде, кроз тајни тунел који је дугачак 80 метара који је водио до гаража. Здање се водом напајало са ријечног извора у дубоком кањону испод виле, а пумпе су увијек морале да буду у беспријекорном стању, како имање случајно не би остало без воде. У вили су постојале и двије котларнице, а у свакој просторији радијатори, како би гостима током хладних дана увијек било топло.

Тито је у њој боравио свега неколико пута, а сваки пут када би дошао све би врвело од полиције и нико здању не би могао да приђе. И кад Тито није био ту, вила је била добро чувана. Радницима би се унапред најавиле посјете високих званичника, како би се све припремило за долазак гостију. Прича се да су унутар зидова ове виле, када Тито није био ту, бројни политичари правили незаборавне „луде“ журке.

Здање је још некако и одолијевало времену до 90-их и почетка рата, а потом је полако почело да пропада. Прво је ту војска направила базу, а када је рат био готов, мало по мало, чупало се из виле све што је у њој остало.