„Вукови са Вучијака“ били су елитна јединица Војске Републике Српске. Били су, а и данас су огледало јунаштва, патриотизма и херојске борбе за свој народ и своју Републику Српску.

ВУКОВИ СА ВУЧИЈАКА

Оснивач и командант батаљона „Вукови са Вучијака“ Вељко Миланковић, у родном крају Кремна формирао је јединицу и убрзо, са њим на челу, постали су истакнути борци и јунаци.

Августа 1991. године Миланковић са својим јунацима заузима спомен парк Јасеновац. Били су на сваком мјесту гдје су се водиле тешке борбе: Модрича, Дервента, Јасеновац, Пакрац, Окучани, Босанска и Книнска Крајина.

Алфа и омега Вукова, командант Миланковић рањен је крајем фебруара 1992. године током борби код села Смртић У Западној Славонији, пребачен је у Бању Луку гдје је оперисан, а затим превезен на ВМА лијечење.

Тачно годину дана послије, 1993. Вељко је рањен у уличним борбама у селу Кашић, погођен је у десну страну груди током дејства артиљерије у операцији Масленица. Умро је 14. фебруара на ВМА у Београду.

Постхумно је одликован орденом Милоша Обилића 23. јуна 1993. године.

Вукови примјер како се треба борити за Републику Српску

Вукови су, током рата одликовани орденом Милоша Обилића, а у миру Карађорђевом звијездом Републике Српске првог реда.

Били су, а и биће примјер јунаштва и узор будућим генерацијама како се треба борити за своју земљу.

Кроз батаљон је прошло око 700 бораца, од којих је свој живот дало њих 47, а 180 је рањено.

Пробијање Коридора живота

Вукови су на челу са командантом Миланковићем ималу веома значајну, ако не чак и пресудну улогу у пробијању „Коридора Живота“.

Са гипсом на нози, одбијао је да оде из борбе и са својим војницима био је први у пробијању „чврстог коридора“. Као командант јединице током пробијања коридора водио је борбе код Добар Куле (1.јул 1992.), Бијелог Брда, Јакеша, Чардака, Цера, Модриче (26.јун 1992.) и Оџака (12.јул 1992).

По наређењу генерала Момира Талића, 22. јуна 1992. године, заслугама у ратним акцијама Вукови су формирани као Први ударни батаљон Првог крајишког корпуса Војске Републике Српске.

НОЖ НА ПУШКЕ

Херојство Вељка и његове јединице остаће упамћено по јуришу „на нож“ 1992. године.

Крећући у напад на забункерисано брдо Јакеш, развили су се у стријелце, изнијели заставу у п0рве редове и послије команде „НОЖ НА ПУШКЕ“ полетјели отвореним грудима на непријатељске ровове.

Девет Вукова дало је свој живот, двадесетак рањено – Јакеш је освојен.

Поштовали их и хрватски војници

Томислав Шуљ, историчар који важи за најбољег познаваоца прилика о рату у Хрватској, говорио је у једној емисији о „Вуковима са Вучијака“.

Истакао је као он лично, али и хрватски војници имају велико поштовање према припадницима ове јединице, који, како каже, никкада нису починили ниједан злочин, а борили су се и више него мушки.

Слава им!