Иако се данас манастир у селу Мажићи налази на самој периферији Србије, на тромеђи Србије, Републике Српске и Црне Горе, некада је његов положај био у самом срцу српске државе у доба Немањића.

Археолошка истраживања која су обављена у сјеверозападном дијелу манастира наишла су на велика и значајна открића. Нађени су: трепан за отварање лобање, маказе, циркле, оптичка помагала, инструмент за вађење пројектила, нож за сјечење костију и други медицински инструменти.

Ова открића само потврђују претходну претпоставку, која је донесена на основу открића гробова и преко 2000 људских скелета, а то је да се у овом манастиру налазила једна од најстаријих болница. Манастир Мажићи се први пут помиње у студеничком типику почетком 13. вијека, а налази се на мјесту светиња које су подизане и прије Немањића.

Пошто током средњег вијека није било школа које би преносиле знање о медицини, медицина је више била занат који су учили монаси емпирици, а потом преносили својим ученицима. Средњовјековна болница у манастиру Мажићи настала је и радила у нестабилном окружењу и ратним сукобима у којима су се налазиле Српске земље и њен народ од 12 до 15. вијека како би омогућила монасима и православним вјерницима здравствену заштиту а младој српској држави рађање научне медицине и социјалне бриге о људима.

Иако је манастир неколико пута био разаран и обнављан, његова раскош и богатство је била огромна и током периода турске окупације. Путописац Евлија Челебија који је боравио у овом манастиру почетком 17. вијека описао је манастир са преко 500 калуђера, богато украшеним спаваоницама и златним и сребрним кандилима, подсјећа портал Лепоте Србије.

Манастир је опустошен током велике сеобе из 1690. године, а иста судбина га је задесила и 1743.  године када је опљакчан и разорен.

Данас се манастир у Мажићима налази на списку споменика културе од изузетног значаја, манастирска црква је обновљена почетком 21. вијека, а радови на обнови цијелог комплекса и још трају.