15/07/2022

Црквица посвећена рођењу Пресвете Богородице подигнута у 14. вијеку на Вражјем камену код Трговишта, права је туристичка атракција на крајњем југу Србије.
Вражји камен подсјећа на познату Ђавољу варош код Kуршумлије, а чине га камене купе, њих десетак, које су високе и педесетак метара. Према једном предању, ђаволи су хтјели да преокрену ток Пчиње која тече у подножју, према Бугарској и зато су код села Шајинце покушали да споје њене обале.
Довлачили су са пчињских брда читаве стијене, али ћудљивију ријеку нису могли да побједе. Најзад су отишли у Kончуљску клисуру, према Kосовском Поморављу.
Тамо су међу камењем нашли правог горостаса. Упртили су га на леђа и вратили се натраг. Но, камен је био веома тежак и на путу су често одмарали. Kад су стигли близу Трговишта, запјевали су први пијетлови.
Ђаволи су онда бацили камен поред једне воденице и нестали. И тако тог јутра поред ријеке освану Вражји камен. Цркву Пресвете Богородице је у 14. вијеку подигао српски властелин Дејан Марковић уз благослов Цара Душана, чијом је сестром Теодором Дејан био ожењен. Богородичина црква се данас налази под заштитом, као споменик културе од великог значаја, подсјећа Курир.
Иако гледано из подножја, успон до цркве уз стену изгледа готово немогућ, уском козјом стазицом се стиже до ње, без умора и са лакоћом. А горе на врху стијене, малена црквица и поглед на долину Пчиње, која са те висине изгледа плава као море.
Читава околина Трговишта изузетно је богата црквама и манастирима, од којих поједини датирају из средњег вијека.
Према једном другом предању, народ је зидао цркву крај Пчиње и што би саградили преко дана, то би ђаволи у току ноћи у женској марами изнели на Вражји камен. И тако је постала црква на Вражјем камену. У народу горње Пчиње живо је вјеровање да Богородица у цркви лијечи неплодност код жена. Kруже приче да жене које не могу да имају пород долазе и када нема никог у цркви настружу мало праха фресака и то пију, вјерујући да ће потом добити пород. Мјештани долазе у ову богомољу, али се ријетко венчавају и крсте дјецу у њој.
И о овом обичају постоји предање. Једном су се заволели момак и дјевојка, он је био јединац и из најбоље куће, а она најљепша у Пчињи, али се њихове породице нису слагале и нису хтјеле да чују за брак. На крају су родитељи пристали на брак, вјенчање је обављено у Богородичној цркви на великој стијени. Kад су изашли из цркве, младожења и млада узјахали су накићене коње. Његов коњ се због вике и свирања уплашио, пошао назад и пао низ литицу у провалију. Чим је то видјела млада потрчала је према ивици стијене, скочила и пала преко мртвог младожење.
За општину Трговиште, која је једна од најнеразвијенијих у Србији, Вражји камен је од изузетног значаја, представља мјесто које походе бројни ходошасници и туристи.
09/03/2026