НАТО је 1999. године, без мандата УН, бомбардовао српске болнице, школе, електране, хемијска постројења, а та прва агресија уз немачко учешће од Другог светског рата изазвала је еколошку и људску катастрофу, пише њемачки „Берлинер цајтунг” и указује да цркве, удружења за заштиту животне средине и Зелени о томе ћуте и дан данас.

НАТО бомбардовање

У ауторском тексту Хартмут Сомершу, некадашњи уредник у јавном сервису Њемачке, поставља питање да ли је коначном пресудом Ратку Младићу закључено савладавање ратних злочина на простору бивше Југославије и указује да је један злочин, а то је бомбардовање, остало некажњено.

Сомершу подсјећа да је тадашњи министар спољних послова из редова странке Зелених Јошка Фишер заједно са својим колегом у влади Рудолфом Шарпингом подстицао расположење за рат, са циљем да се спријече етничка чишћења, даља протјеривања и хуманитарну катастрофу, све што се, како је данас доказано, није ни догодило, а на шта је указивао некадашњи пуковник и бивши референт код генералног инспектора Бундесвера Јохен Штолц.

У извјештајима војне обавјештајне службе Њемачке намијењене посланицима, до посљедњег дана пред напад, увек је било ријечи о крвавом грађанском рату између ОВК и српске војске.

Сомершу подсјећа да је НАТО бомбардовањем оштетио или разорио 60 мостова, 110 болница, 480 школа, 365 манастира, РТС, систем за снабдијевање електричном енергијом, 121 фабрику, као и да је убијено 2.500 људи.

Као цинични ратни злочин он је навео, поред употребе више од 30.000 граната са осиромашеним уранијуом, које су бачене на више од 80 места, и намјерно бомбардовање великог хемијског комплекса у Панчеву, Новом Саду и Бору.

У Панчеву, прве ракете су пале 4. априла 1999., које су запалиле нафту која је горила две недеље, а два дана касније гађана је рафинерија у Новом Саду, где је исцурило 80.000 тона нафте, и 20.000 је изгорило. Отровни облаци су данима били изнад ових градова.

За токсиколога Урсулу Штефан из Халеа, бомбардовање српских хемијских постројења предстваља некажњени намјерно вођени хемијски рат, пошто су узете у обзир на хиљаде жртава због дугорочних последица.

Сомершу подсјећа да су експерти УНЕП-а, предвођени Клаусом Тепфером, направили извјештај о штетама напада на хемијска постројења, који је био у корист НАТО, јер су оцијенили да су хемикалије које су исцуриле и изгориле еколошки терет прије рата. Међутим Штефан је оцијенила да би се у Њемачкој посљедице које су настале након бомбардовања третирале као значајан акцидент, то јест неконтролисана катастрофа.

И за вријеме ваздушних напада је професор берлинског универзитета за еколошко планирање Кнут Крусевиц оцијенио да су напади на хемијска постројења нова врста еколошког рата, којим НАТО свјесно заобилази забрану коришћења хемијског наоружања, и крши Енмод Конвенцију УН из 1978. године, према којој су забрањене технике вођења рата које доводе до промјена животне средине.

Извор: Политика