Директор Управе за дијаспору и сарадњу са Србима у региону при Министарству спољних послова Србије Арно Гујон рекао је да је упознат о отимању имовине Срба у Федерацији БиХ /ФБиХ/, Хрватској и на Косову и Метохији, те навео да је незамисливо и неприхватљиво да у неким српским мјестима у ФБиХ нема воде.

Гујон је нагласио да у вези са српском имовином у ФБиХ, Хрватској и на Косову и Метохији много тога није праведно, а често ни легално.

– Положај Срба у региону зависи од земље до земље, чак и унутар једне као на пример у БиХ. Није исто бити Србин у Бањалуци и негде у ФБиХ – изјавио је Гујон новинарима у Београду.

Он је подсјетио да је прошлог мјесеца био у рејону код Мостара, у Пребиловцима, Бачевићима, српским селима у ФБиХ, која немају воду.

– Веома је топло, а они немају воду. То је неприхватљиво. Чињеница да у Пребиловцима нема воде је нешто незамисливо. Треба да радимо на томе да се то промијени – рекао је Гујон и додао да, осим овог, има много сличних примјера у региону.

Гујон је рекао да је прије него што је именован за директора Управе мислио да такве примјере /да људи немају воду/ може да сретне само у српским мјестима на Косову и Метохији.

– Наравно, на Косову и Метохији је ситуација много компликованија него у земљама региона, али ипак има сличних дешавања и у самом региону, па чак и у земљама региона које су чланице ЕУ – навео је Гујон.

Он је додао да је за њега био шок када је први пут посјетио Хрватску прије годину и по и видио да тамо постоје мјеста гдје људи немају ни струју, а у неким ни воду, иако су у ЕУ и 21. је вијек.

Гујон је подсјетио да је Управа за дијаспору и сарадњу са Србима у региону, заједно са инстуцијама Републике Српске, покренула кампању за заштиту имовинских права Срба поријеклом из ФБиХ.

Он је навео да је Управа, заједно са Републиком Српском, отворила неколико канцеларија за правну помоћ и већ сада је формирано 5.000 предмета.

– То значи да за 5.000 породица имамо могућност да одбранимо њихову имовину – рекао је Гујон, наводећи да се та кампања наставља, а циљ је да оно што припада Србима остане у њиховом власништву, што је основно људско право.

Он је напоменуо да је у току усклађивање земљишних књига и катастра у БиХ, па може да се деси да власник изгуби право на своју имовину ако се не јави, ако није обавијештен о томе.

– Ако се неко не јави, а има имовину у ФБиХ може да дође до узурпације и отимања његове имовине, зато апелујем да се Срби јаве канцеларијама за правну помоћ, које је основала Република Српска, како би били обавештени о свему шта се дешава – поручио је Гујон.

Он је указао да узурпатор послије двије деценије може да постане власник српске њиве ако је користи 10 или 20 година, а да Србин не пријави да је то његова имовина и не жали се на нелегално кориштење.

– Нажалост, прошло је много времена после рата и многи који су морали да избегну и живе по свету, нису свесни тога и дуго нису били у ФБиХ, где имају имовину – рекао је Гујон.