Борбе су окончане 12. априла 1945. године коначним пробојем Сремског фронта око данашње границе Србије и Хрватске, чиме су отпочеле „завршне операције“ ослобођења Југославије у Другом свјетском рату.

Сремски фронт је био фронт који је формирала њемачка Команда Југоистока (Армијска група Ф) након пораза у Србији крајем октобра 1944. године, како би зауставила продор НОВЈ и Црвене Армије ка западним областима Југославије.

Сремски фронт је био дио ширег Источног фронта Трећег Рајха у Еуропи. Својим горњим краком надовезивао се на дравски фронт од Вировитице до њеног ушћа у Дунав, а доњим на дрински фронт од Зворника до њеног ушћа у Саву. Операције на Сремском фронту уско су повезане са офанзивом Црвене армије сјеверно од Драве започетом форсирањем Дунава код Батине са сјеверне, и пробојем Армијске групе Е из Грчке са јужне стране.

Снаге Вермахта у јужној Панонији биле су слабе, па су Нијемци настојали да што прије доведу дијелове Армијске групе Е са југа. У првој фази Нијемци су располагали само импровизованим формацијама попут дивизије Бетхер, па су били приморани на постепено повлачење. У јануару 1945. су доведеним снагама Армијске групе Е успјели да стабилизују фронт на дуже вријеме.

Савезничке снаге састојале су се највећим дијелом од дијелова НОВЈ, односно Југословенске армије. Ове снаге биле су до краја 1944. ојачане артиљеријским и специјалистичким јединицама Црвене армије, а током децембра 1944. и цјеловитим корпусним саставима Црвене армије и Бугарске армије. Од почетка 1945. у борбама су учествовале само јединице Југословенске армије. уз сопствену ваздушну подршку. Борбе су имале карактер дуготрајних исцрпљујућих фронталних рововских борби све до 12. априла 1945. године, када је Сремски фронт пробијен.

Након пробоја сремског фронта снаге Југословенске армије за непун мјесец дана ослободиле су читаву територију окупиране Југославије, и Истру и Словеначко приморје, а неке јединице доспјеле су и до Трста. Пред ударима Југословенске армије капитулирала је група армија „Е“ и заробљен је генерал Александар фон Лер, одговоран за разарање Београда, априла 1941. године.

Пробој

Послије свестраних припрема, у склопу завршних операција за ослобођење Југославије, извршен је пробој Сремског фронта, 12. априла 1945. године.

За пробој су формиране три оперативне групе: Сјеверна (главна), Босутска и Јужна. Јужна група дивизија (2. пролетерска, 3. крајишка и 17. источно-босанска), током уводних борби почетком априла форсирала је Дрину, ослободила Семберију и Брчко и тако угрозила њемачки десни бок фронта. Босутска оперативна група (6. пролетерска и 11. дивизија и 1. коњичка бригада), заузела је полазне положаје на Босуту. Сјеверна оперативна група (1. пролетерска, 21, 22, 42. и 48. дивизија, 2. тенковска и инжињеријска бригада), заузела је положаје на правцу главног удара. Командант Прве армије, генерал Пеко Дапчевић, командовао је Јужном оперативном групом, а пробојем фронта начелник Штаба И армије генерал Милутин Морача.

Тенковско одјељење 21. дивизије у борбама за пробој Сремског фронта 12. априла 1945.

Пробој фронта почео је 12. априла у зору артиљеријском припремом од 15 минута из 120 артиљеријских оруђа и авио припремом од два налета од по 50 авиона. Одмах затим, кренуле су на јуриш дивизије првог ешалона и за кратко вријеме заузеле главни одбрамбени појас непријатеља. На правцу главног удара, послије пробоја првог одбрамбеног положаја, Штаб Прве армије одмах је за 21. дивизијом увео у пробој 48. дивизију. Даљим брзим продором 1. пролетерске, 21. и 48. дивизије и 2. тенковске бригаде, сломљен је отпор непријатеља по дубини и до краја дана, поред осталих мјеста ослобођени су Вуковар и Товарник. На помоћном правцу, 42. дивизија заузела је Илинце, Шидске Бановце и Илачу, а 22. дивизија, која је у напад кренула 11. априла увече, Липовац и Адашевце.

Ноћу 11/12. априла уочи напада главних снага, пребацила се из Бачке Пета бригада 21. дивизије и у току дана уништила један њемачки батаљон, пресјекла комуникацију Опатовац-Сотин и образовала мостобран на десној обали Саве, подсјећа портал Лепоте Србије. Јаке јединице њемачке војске, усташа и домобрана сконцентрисале су се у Врбањи, јер су чували пругу. То им је било важно јер су туда извлачили припаднике усташких и њемачких формација које су се возовима повлачиле из Тузле и Брчког. Успут је око пруге створено минско поље, и дејствовано свим средствима на припаднике југословенске армије. За само једну ноћ је, у јуришу на Врбању, страдало око 1000 припадника Народноослободилачке војске Југославије, наводи Извор: википедија.

Јужна оперативна група дивизија продужила је наступање на сјевер и у току дана заузела Посавске Подгајце и Жупању. Заузимањем Винковаца и Жупање, Прва армија пробила је Сремски фронт на цијелој дубини и отворила пут за пробој према Славонском Броду и Загребу.