ЦИК БиХ и политичко Сарајево су објеручке дочекали Шмитове техничке измјене Изборног закона. Говори то и чињеница што најављених протеста испред ОХР-а више нема. Што се тиче чланова ЦИК-а данас су ликовали због наметнуте Шмитове одлуке, јер се управо том тијелу даје да одлучује кога ће кажњавати новчано до 30 хиљада марака, а кога ће са листе скидати.

Кристијан Шмит

Иако су се до недавно противили било каквим измјенама Изборног закона, данас их поздрављају, јер кажу да су са наметнутом одлуком добили, како га називају, етички панцир.

„Сада се уводи дакле и овај нови инструмент, нови механизам гдје се најодговорнија овлаштена лица у политици сматрају одговориним за одређене прекршаје“, каже Суад Арнаутовић, предсједник ЦИК-а БиХ.

На мети етичког ЦИК-а, како сами себе зову, наћи ће се лидери странака. У СДС-у и ПДП-у због својих кадрова у ЦИК-у већ се хвале да ће санкционисати лидера СНСД-а Милорада Додика, скидајући га са листе. Управо су се СНСД и ХДЗ још раније противили именовању садашњих чланова ЦИК-а који нису изабрани, већ састављени од политичких странака блиских пробошњачком блоку из другог ентитета, и кадрова СДС-а и ПДП-а из Републике Српске. ХДЗ БиХ оптужује Шмита да је подлегао сарајевским притисцима и још више гурнуо БиХ у политичку, националну, али и праву кризу.

„И заправо доводи у питање БиХ као суверене државе.Обзиром да се кроз ове измјене заправо дају власт једном тијелу за провођење избора ЦИК-у које је заправо изабрано противно законској процедури, односно на не јаван и транспарентан начин“, каже Борјана Кришто, замјеник предсједника ХДЗ-а БиХ.

Шмит се данас правда што измјену Изборног закона који се тиче политичког дијела није донио, већ је посустао пред сарајевском политиком. Признаје и да је под притиском и да му најављени цензус од три одсто није више примјенљив, због чега се Сарајево и дигло на ноге.

„Притисак сада расте с моје стране. А онда ћемо видјети! Притоме, требају имати на уму да ја имам извршна овашћења. Нисам одустао од њих. Само их овај пут нисам користио“, поручио је Кристијан Шмит.

СНСД-ова Сања Вулић каже да Шмит прави раздор међу народима у БиХ и да га хитно треба депортовати. Њех страначки колега Никола Шпирић оцјењује да су Шмитове корекције формула за резултат по вољи странаца.

„Техничке измјене Изборног закона БиХ неће вратити кредибилност изборног процеса, нити ће бити од круцијалне важности за земљу, већ ће ојачати компетенције ЦИК-а БиХ у креирању изборних резултата по вољи међународне заједнице“, каже Никола Шпирић, потпредсједник СНСД-а.

Тензија се подигла И на релацији Шмит-Република Хрватске-а. Предсједник Зоран Милановић сматра да је БиХ послије одлуке Шмита И порука које су се могле чути из Сарајева већа безбједносна опасност од Украјине.

„Иде се са приједлозима измјене Изборног закона И Устава Федерације којима се Хрватима не даје практично ништа, али И то мало је превише, руља му пријети, па се препадне, под притиском касабе, махале, улице, биртије или берлонске политике“, каже Зоран Милановић, предсједник Републике Хрватске.

И док су у СНСД-у јасно против Шмита И било каквих наметања, у СДС-у И ПДП-у још не знају. Наводно су против било каквих наметања, али се са Шмитом уредно састају И пишу му молећи га за помоћ. Ни њихови кадрови у ЦИК-у, СДС-ова Вања Бјелица Прутина И ПДП-ов Јован Калаба још нису изнијели свој став о наметнутим Шмитовим корекцијама, па се чека да ли ће их прихватити и признати Шмита или ће се успротивити, за шта се наводно, али само пред народом залажу њихови страначки шефови.