Требиње се налази на самом југу Херцеговине у најјужнијем дијелу Републике Српске.

Смјештено је испод планине Леотар, на ободу Требињског поља, у долини некада највеће европске ријеке Требишњице, која протиче кроз град.

Град је познат по својој богатој историји, а ако сте у прилици, обавезно обиђите и требињске манастире. Ми вам представљамо 6 најпознатијих, од којих је један доживио судбину наше Ваљевске Грачанице.

Херцеговачка Грачаница у Требињу

Посебно велелепно здање из 2000. године посвећено је Пресветој Богородици. Према жељи пјесника Јована Дучића, рођеног Требињца, коју је исказао у свом тестаменту, саграђен је храм Пресвете Богородице на брду Црквина изнад Требиња, у коме је Дучић сахрањен. У склопу манастирског комплекса је храм, који изузетно личи на манастир Грачаницу на Косову и Метохији, због чега га многи и зову Херцеговачка Грачаница. Сем храма ту је и звоник, галерија икона, парохијски дом, амфитеатар, чесма, црквена књижара, музеј и љетња башта ресторан. Храм се може видјети са сваке тачке у Требињу и то је најљепша сакрална грађевина у цијелој Херцеговини. Будући да је жеља Јована Дучића је била да буде сахрањен у Требињу, његови посмртни остаци су пренесени из Америке у Херцеговачку Грачаницу у октобру 2000. године.

Манастир Тврдош (IV–VI вијек)

Манастир Тврдош, 4,5 км удаљен од Требиња на путу за Мостар, подигнут је на темељима старе цркве. Постоји у континуитету од касне антике (IV–VI вијек), с тим што је у више наврата рушен и обнављан. Највише је страдао 1694. године у борбама између Млечана и Турака. Том приликом је сав инвентар манастира пренијет у манастир Савина код Херцег Новог, гдје се и данас чува.

Манастир су почетком 16. вијека осликали фрескама дубровачки сликари Вицко Ловров и требињски монах Марко Стефанов. У првој половини 16. вијека манастир Тврдош је био највећи скрипторијум на словенском југу, а истовремено је био и културно и духовно средиште ширег подручја.

Петро-Павлов манастир (6. вијек)

Петро-Павлов манастир смјештен је у Петровом пољу, 5 километара југоисточно од Требиња. На темељима цркве, за коју се тврди да потиче из доба Јустинијана (6. вијек), подигнута је нова почетком XX вијека. Археолошки налази свједоче о врло старим грађевинама, вјероватно из доба раног хришћанства, које су се налазиле на мјесту садашњег манастира. Манастирску цјелину чине храм Апостола Петра, подигнут 1906. године на остацима старијег храма, остаци храма Апостола Павла и конак.

Манастир Завала (13.вијек)

Манастир Завала удаљен је око 40 километара југозападно од Требиња. Према народном предању, манастир је задужбина краља Драгутина. Када се говори о времену његовог оснивања често се помиње 1271. година, која је уписана на једном старом манастирском печату.

Овде је почетком 17.вијека боравио чувени живописац Георгије Митрофановић. Он је прије доласка у Завалу живописао манастир Хиландар на Светој гори. У Херцеговини је, осим овог манастира, осликао још и манатир Добрићево код Билеће.

Манастир Дужи (17.вијек)

Манастир Дужи посвећен је Покрову Пресвете Богородице. Налази се на лијевој обали Требишњице, 10 километара низводно од Требиња. У 16. и 17. вијеку био је метох манастира Тврдош. Када је Тврдош разорен, митрополит и монаси прелазе 1695. године у Дужи, обнављају и проширују цркву и метох, који од тада носи име по коме је и данас познат.

До укидања Пећке патријаршије 1776. године био је средиште херцеговачког митрополита. Манастир је више пута страдао – пљачкан је и пустошен. Манастир поседује вриједне рукописне црквене књиге, чак и руска издања из Москве и Кијева. У манастиру Дужи налази се и честица Часног крста.

Манастир Добрићево (13. вијек)

Један од најистакнутијих споменика наше културно-историјске прошлости је свакако Манастир Добрићево. Сматра се да манастир датира из 13. вијека. Постоји легенда која каже да су манстир саградили цар Константин и царица Јелена по повратку из Рима. Боравећи на овом мјесту и одмарајући се прокоментарисали су: „Било је добро“, па је по томе и манстир добио име Добрићево. Црква је сазидана у византијском стилу, у облику крста, а посвећена је у славу Ваведења Пресвете Богородице. У својој историји манастир је три пута горио. Први пут 1694. године, други пут за вријеме Првог свјетског рата, и трећи пут у вријеме Другог свјетског рата. Манастир, као ни сви други објекти око њега нису на старом мјесту. Приликом изградње ХЕ Требишњица, пријетила је опасност да се манстир нађе под водом, подсјећа Опанак.

Тако је у току 1959. године Земаљски завод за заштиту споменика културе НРБиХ формирао комисију, која је разматрала проблематику спашавања манастира Добрићево. Закључак је био да манстир треба измјестити на другу локацију. Прије измештања манстир се налазио на узвишици на десној обали ријеке Требишњице, на херцеговачко-црногорској граници. Ново Добрићево налази се десетак километара од Билеће, а око двадесетак километара удаљено је од Требиња.