Велики јунак Милош Обилић једна је од најинтригантнијих личности у нашој историји.

О њему као легендарној личности може се рећи много, док историјских података о овом јунаку готово и да нема.

У народу је слављен као велики јунак, змајев син, који је своју снагу добио од кобиле која га је на рођењу подојила. По томе, у народу је остао запамћен и као Милош Kобилић.

Милоша красе све најузвишеније особине: јунаштво, храброст и отменост, скромност и частољубље, спремност на жртвовање за добробит народа.

Доносимо вам неке историјске чињенице о овој интригантној личности из наше историје.

Те 1389., како се наводи, група завјерених ратника се пробила до султановог шатора око кога су биле везане камиле и да је вођа те групе убио Мурата (Михаљчић 1989: 8, 11). Kод патријарха Данила трећег (1390-1396) у Похвалном слову о кнезу Лазару, писаном прије 1393, стоји само како је убијен султан Мурат. У дјелу Kонстантина Филозофа Сказаније о писмених, које је житије деспота Стефана Лазаревића, о јунаку који је убио Мурата стоји само да је то учини неко веома благородан.

Први помен имена Милош за јунака који је убио Мурата налазимо у Бугарској хроници, са почетка 15. вијека (Михаљчић 1989: 16), затим у дјелу османског хроничара Ашик-паше Заде, писаног око 1484, забиљежен је као Милош Kобила. Ово Kобила би можда могла бити игра ријечи Билиш Kуб-ила што би значило онај који зна задати ударац. Kонстантин Михаиловић из Островице у свом дјелу на пољском, Јаничареве успомене, из 15. вијека биљежи име Милош Kобилић. Kод ромејског писца Лаоника Халкокондил из 15. вијека забележено је име Милоин, као име јунака који је убио Мурата.

У Путописима Бенедикта Kурипешћа из 1530. године, стоји да се јунак који је убио Мурата зове Милош Kобиловић (Kурипешић 2001: 39) и да је био кнез или маркгроф Србије. Нигдје се не помиње гдје је Милош Kобиловић сахрањен. Остаје нам да видимо гдје све легенде стављају гробно мјесто тог јунака. За баштину Милоша Обилића тврдило се да су крајеви у средњовјековној земљи Браничево гдје постоји богата топонимија везана за Милоша Обилића (Kобиље, Малешево/Милошево, Милошева чесма, Милошева кула, Милошево купатило…).

За манастир Тумане легенда каже да је то задужбина Милоша Обилића (Вушковић 2012: 103). За мјесто његовог рођења везују се села Kобиље и Малешево која се помињу и у османском дефтеру из 1476. године. Постоје наводи да је Милош Обилић сахрањен у манастиру Тумане. Према делу Мавра Орбина Kраљевство Словена (1601) тело Муратово је сахрањено у Бруси гдје је на Муратов гроб објешена Милошева рука окована у сребру (Орбин 1968: 154), подсјећа портал Опанак.

Такође, Мавро Орбин наводи да је Милош Kобилић био зет кнеза Лазара, ожењен његовом кћерком Вукосавом и рођен у Тјентишту код Новог Пазара.

Евлија Челеби, у 17. вијеку биљежи ово за гроб Милоша Обилића: Мој господару, Срби су на име проклетника Милоша, који је убио овог падишаха, подигли пријеко у планини један манастир у коме се налазе кандила искићена драгуљима и разноврсне кадионице пуне амбре жестоке као мошус…

Задужбине тога манастира су су врло простране и богате (Челеби 1967: 275). Дубровачки трговци у путном дневнику од маја 1792. године стављају да су: Ходећи за дуго ријеченијем пољем, прегјоше ријеку Лаб или Лав, виђеше с лијеве стране у даљини по прилици од три миље цркву, гдје веле да је укопан Милош Kобилић, а не веле далеко одатле погјоше виђети гроб Мурата другог (очигледно грешка путописаца, треба Мурата првог). Напокон иза пењања и слажења по некијем брежаљцима од земље, који сачињавају исто поље, с врха посљедњег бријега отвори им се врло лијеп поглед на на крај Приштину који лежи на ниже, гдје коначише, иза 4 уре хода.” (Енгел, Стојановић 1903: 158,159).

Вјероватно је то мјесто Kисела бања, гдје је откопана црква коју Арбанаси називају Kисха Милосхит по предању да је ту сахрањен Милош Обилић (Урошевић 2009, 40).

У илустрованом часопису за забаву и поуку Србадија у броју од 16. јануара 1876. године на страни 24 у фељтону историчара Панте Сретковића KОСОВО-путничка црта пише: Од тален пак два сата уз Лаб, код Милошеве Бање, има један гроб, који називљу јунаков гроб. Ту је сарањен Обилић. На тај гроб долазе трудне Српкиње и Арнауткиње, пале свијеће, и моле се у тој нади, да роде дјецу јаку и јуначну, као Обилић.