Садак, ћурдија, коретина, модрина, дорамак, долемица, саја, зубунац, зубун – речи су којима су народи Балканског полуострва вијековима називали дуги прслук без рукава, који је сприједа разрезан и отворен, дио одјеће који је већ заборављен. Носили су га сви широм полуострва сем муслимана.

Зубун представља незаобилазан део традиционалне културе одјевања српског народа из периода 19. и прве половине 20. вијека, који је током миграција на простору Балканског полуострва трпио разне утицаје истока и запада, мијењајући донекле свој изглед али не и своју препознатљивост.

Иако се везује за мушки одјевни асортиман, зубун је доминантно женски дио одјеће, израђен је углавном од домаће вунене тканине, сукна, и претежно је бијеле боје. Пошто је украшен разноврсним орнаментима, при чему је боја украса најчешће црвена, у ликовно-естетском смислу један је од најрепрезентативнијих дијелова српске народне ношње – објаснила је мр Мирјана Менковић, наводи портал Срби у БиХ.

Мирјана истиче да се зубун носио и љети и зими и да се стога сматрао веома практичним. Његова распрострањеност може се мерити и по томе што је био незаобилазан дио гардеробе на просторима Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе и Македоније.

Сложеност различитих утицаја, климатских, друштвених и културних, који су током вијекова утицали на формирање народних ношњи балканских народа, резултирала је бројним типовима и варијантама облачења, тако да је одјећа у већим или мањим сеоским цјелинама имала специфичне карактеристике.

Може се рећи да зубун обједињује источно-азијске и византијско-српске елементе, који у корелацији дају један, за то вријеме, веома значајан одјевни предмет“, објавила је Политика.