Финска политичарка Пирко Турпеинен, која је годинама радила као стручни сарадник у Комисији за испитивање тортуре и кршења људских права Савјета Европе, истакла је да је над Србима током прошлог вијека извршен највећи геноцид, те да је разарање Југославије од земаља чланица НАТО-а и САД заправо највећи међународни злочин у Европи од Другог свјетског рата.

Финска политичарка Пирко Турпеинен

„Њемачка и Француска су се својевремено покушале искупити полагањем вијенаца за сву неправду коју су починиле прије 100 година током својих колонијалних освајања афричких земаља. Хоће ли бити потребно нових 100 година да САД и Њемачка признају истину о насиљу које су починиле над српским народом и да се извине невиним људима попут генерала Ратка Младића и његовим сународницима“, упитала је професор Турпеиненона у ауторском тексту реагујући на написе у појединим финским медијима да би након пресуде генералу Ратку Младићу „Србија требало да се суочи са својим ратним злочинима“.

Она је истакла да је српски народ готово истријебљен током Другог свјетског рата, а све је настављено током деведесетих година.

„Хрватска имиграција и разне тајне службе финансирале су годинама једну агресивну антисрпску пропагандну кампању преко најпознатијих маркетиншких агенција. Звонар ЦИА Роберт Бер је у једној од својих књига написао да је на располагању имао на десетине милиона долара како би повећао јаз између различитих етничких група у СФРЈ, а како би сломљене мале државе испуниле циљеве наднационалног капитала из САД и Њемачке“, навела је ова финска политичарка.

Оно што се касније десило, истакла је она, иде на душу тих великих сила, које су дозволиле да након „Олује“ Хрватска буде етнички очишћена од Срба, а у чему су, како каже, учествовали и пензионисани амерички генерали.

Она сматра да је Ратко Младић, с којим је имала прилике да разговара у неколико наврата, вјероватно једини официр током тих ратних година у БиХ који се више пута позвао на законе и међународне уговоре.

„НАТО суд га је и поред тога осудио. Ставили су му на душу и Сребреницу иако он уопште није био у том граду током спорних догађаја, а који су касније исконструисани од тајних служби и лажних свједока. Младић је након уласка у Сребреницу почетком јула 1995. разговарао са представницима Сребренице и генералом УН Каремансом. Он је тада рекао да Бошњаци могу одабрати хоће ли остати у граду или желе ићи негдје другдје. Организовао је и превоз, нахранио их, те затражио да у сваком аутобусу буде и по један припадник УН. Након тога је отишао у Београд“, написала је Турпеиненова.

Она је позвала свјетске медије да објаве издвојено мишљење судије Апелационог суда Приске Матимбе Нијамбе, која се није сложила са пресудом Младићу наводећи како би било најправедније да се ово суђење понови.

Извор: СРНА