Градски одбор СНСД Бијељина изражава озбиљну забринутост да су и Мирко Шаровић и Јелена Тривић подлегли снажном утицају „виртуелног фејсбук свијета“ у којем већ увелико живе градоначелници Бијељине и Бањалуке, Љубиша Петровић и Драшко Станивуковић, саопштено је из Градског одбора СНСД-а Бијељина.

Саопштење преносимо у цијелости:

Тако су Тривићева и Шаровић, сликајући се за Пантелино у Бијељини устврдили како је „способни“ Петровић утицао на развој града иако је, у реалности, донио највећи застој у улагањима, док је способност показао бјежањем и из управе ФК „Радник“.

Тривићева, чини се, има и „виртуелно“ убјеђење да републичка власт опструише Петровића иако је у реалности Петровић одбио да се пред славу Града састане са министром пољопривреде, шумарства и водопривреде Борисом Пашалићем и разговара о помоћи семберским пољопривредницима ради санације посљедица суше.

Претходно је више пута недоличним понашањем одбио све понуде највиших делегација републичке власти да се разговара о конкретним потезима за наставак развоја Бијељине.

У „виртуелном“ свијету градоначелник се, за Шаровића и Тривићеву, одлично носи са изазовима политичке ситуације која није погодна за рад управе?!

У реалном свијету градска управа није ни формирана до краја, практично не функционише и не реализује ни пројекте претходне управе, нема рјешења ни за један градски проблем и ствара нове, посебно у области урбанизма.

Истовремено Петровић нуди грађанима политикантска оправдања како је за све крив неко други. Увијек неко други.

Једино што је близу истини је тврдња да се на овај начин опструише развој и Семберије и људи који у њој живе. Али, заиста, то је првенствено захваљујући Петровићевој упорној „приватизацији“ градске управе у сврху безуспјешних покушаја сопствене, незреле политичке промоције.

Ни Шаровић ни Тривићкева то не виде јер они подржавају принцип „што горе то боље“, а на тај начин већ двије године ради, боље рећи не ради, и градоначелник Петровић.