„Житије деспота Стефана Лазаревића” Константина Филозофа настало је између 1433. и 1439. године.

Иако је у основи писано према житијној шеми, ово житије представља прелазак од хагиографске (животи светаца) ка историјској биографији, која обилује подацима, личностима, догађајима, те доноси живу слику времена које описује кроз живот главног јунака. Оно што би могло данас бити занимљиво је како је Константин Филозоф описао у овом Житију Србију и Србе:

И ова земља, не само да слична оној обећаној точи мед и млијеко, но као да је у себе примила и везала четири времена и ваздух, и из себе их даје осталима. Јер у цијелој васељени не може се наћи земља да има сва добра сабрана у једно и на све стране, но имају нека добра дијелом, и само на неким мјестима, на истоку дакле и западу, сјеверу и југу, као што говораху земаљски посматрачи и као што видјесмо.

А ова је пуна сваких добара, да и по писању неких географија шаље ваздух западу и Јелиспонту: јер ту дан има 15 часова, и примивши тај број, оно што претиче одилази ка сјеверу, ка истоку и југу, у крајеве где су кратки дани, а исто тако и у неке предjеле гдје је коријен добара пожељан, и гдје су тога лишени. Јер лишене су земље, на примјер на југу, гдје је 40-дневна жетва и ноћу је тама, или у сјеверним гдје је слично 40 дана и ноћи свјетлост, или гдје су земље снежне и опет друге безводне, а друге ненасељене по Јову (Јоиљ 2,20). Дакле, без сваког спора има добар ваздух и складан састав у свему. И пошто се дрво познаје по плоду (Мт. 12,32) и човек по дjелима, по плоду и дjелима описаћемо ову земљу. Треба прије свега говорити о оном што је најпотребније, тј. о злату, а уједно и о сребру, а њихови извори (тј. рудници) скупоцјени и плодни, који све више расту, уколико се више црпи, као што и извори који се исцрпљавају све слађи бивају. И гдје се дакле на истоку и западу може наћи таково и толико богатство? Ваистину нигдје. И да се не заморимо продужењем причања, доста је означити узрок.

Такође засађени су многи виногради, нигдје тако без великих трудова, као у овој земљи, изобилујући у сјемену и саду и плодовима. Тамо су изводи ријека и студенаца и сагласности предјела једнога са другим и слике љепоте, тако да једни предјели превазилазе друге красотом и плодовитошћу. А када земљу оставља зима и рђаво вријеме и када се приближује љето, ваздух је добро растворен и красан, као што неко истинито рече да је видео овога премного, а да се нигдје не може наћи боље.

И још једна од 36 ријека знаменитих у васељени је звана Сава, која је овдје као неки зид, са обе стране; она се сједињује на најљепшем мјесту, гдје Фисон на три ушћа улази, и има два острва, гдје се сазда Бели Град (Београд), као што ће о томе напред бити говора.

Житије деспота Стефана Лазаревића, од Константина Филозофа пренето из “Старе српске биографије”, Просвета, Београд, 1968.